пет или шест одсто, из Фискалног савета хвале оно што је држава радила, али упозоравају на то да неки планови нису баш најбољи те да је рано за попуштање стегнутог каиша.
Фискални савет Србије оценио је да би дефицит буyета на крају ове године могао износити око 3,5 одсто БДП-а, што би Србију довело у позицију да има дефицит међу најнижима у региону. Повољна фискална кретања у првој половини године указују на то да ће овогодишњи дефицит извесно бити мањи од планиране 232 милијарде динара, што би износило 5,9 одсто БДП-а, те да ће, по свој прилици, износити око 3,5 одсто БДП-а, наведено је у јунском извештају Фискалног савета.
Повољнији резултати у 2015, како наводе, наговештавају да би Србија могла да ухвати корак с успешнијим упоредивим земљама, али за то је неопходно наставити започети процес фискалне консолидације и у наредним годинама. „Успешно спровођење фискалне консолидације у 2015. години већ се одражава на напредак Србије у компаративним анализама”, наводи Савет. Веома добар фискални резултат, међутим, како наводе, само делом представља трајно побољшање у односу на план.
Боља наплата прихода због сузбијања сиве економије и увођење акцизе на струју од августа омогућиће смањење дефицита за више од једног процентног поена БДП-а. Те додатне уштеде, које ће, како кажу, формално оборити дефицит на око 3,5 одсто БДП-а, Савет оцењује као „привремене, јер потичу од евидентног кашњења у извршењу расхода за јавне инвестиције и отпремнине”. „Самим тим, процењујемо да ће стварни дефицит ове године, с којим се улази 2016, износити око 4,5 одсто БДП-а. То је и даље велико смањење у односу на прошлу годину, за више од два процентна поена БДП-а”, наводи Фискални савет.
У првих шест месеци 2015. забележен је релативно низак дефицит од 35 милијарди динара, наводи Фискални савет, указујући на то да је то више од 60 милијарди динара мање од горње границе дефицита која је договорена с ММФ-ом.
„То је неопходно и за остварење основног циља фискалне консолидације, односно за заустављање раста јавног дуга. Предуслов за то је дефицит испод три одсто БДП-а. За осетно смањење јавног дуга, а тако и тренутно огромних буyетских расхода за камате, биће неопходно даље смањење дефицита, и после 2017. године, на дугорочно одржив ниво од један одсто БДП-а”, сматра Фискални савет.
Савет такође поручује да почетни успех не би требало да буде повод за прерано одустајање од најважнијих мера за смањење дефицита.
Д. У.
Бољи од комшија
И поред значајног умањења минуса у буyету, Србија још није у групи европских земаља с ниским дефицитом. Фискални савет наводи и да ће, по последњим прогнозама, просечан дефицит земаља Централне и Источне Европе износити у овој години 2,9 одсто БДП-а, а при том две трећине земаља већ је свело свој дефицит испод границе од три одсто БДП-а. Међутим, истиче се, земље у региону Западног Балкана – Црна Гора, Хрватска, Албанија, Словенија и Македонија – још нису решиле проблеме својих јавних финансија, наводи Савет, и додаје да њихови дефицити премашују ниво од четири одсто БДП-а.
