шест пута више. То је, наравно, погубно за наше сточарство и последица је јако лошег стања у нашим стајама, али и дешавања на европском тржишту - пале су квоте за производњу, руска рампа за храну из ЕУ је спуштена, па се вишкови преливају код нас.
Међутим, гледајући укупан увоз, па и извоз, не стојимо добро. Спољна трговина пољопривредним и прехрамбеним производима Србије у првом кварталу ове године лошија је него што је била лане у исто време. , а у суштини, главни разлог су слаба тражња и животни стандард грађана Србије.
Према подацима Републичког завода за статистику, у билансу размене пољопривреде и прехрамбене индустрије с иностранством од јануара до марта 2015. године остварен је извоз вредан 658,5 милиона долара, што је пад од 1,2 одсто у односу на резултате из истог периода 2014. године. Учешће ових производа у укупном робном извозу било је 21 одсто. Истовремено, вредност увоза од 331,4 милиона долара је чак 15 одсто мања од лањске, са учешћем у укупном увозу од 7,6 одсто.
- Извозни резултати пољопривреде у 2015. могу бити значајно угрожени ограничањима која су присутна на домаћем тржишту падом агрегатне тражње због смањеног животног стандарда становништва. Наиме, расположиво за храну по члану домаћинства је свега 62 евра месечно - оцењује у разговору за “Дневник” аграрни аналитичар Војислав Станковић уз напомену да величина домаћег тржишта има значајну улогу у компаративним предностима.
Он објашњава да велико тржиште омогућава велики обим производње и ниже трошкове, па самим тим и компаративне предности земље на међународном тржишту. У теорији се ова појава, у којој се растом обима производње смањују јединични трошкови, назива економија обима, додаје наш саговорник.
Станковић вели да је пад вредности увоза такође последица смањене агрегатне тражње на домаћем тржишту хране.
- Пад куповне моћи домаћих потрошача и смањена тражња су вероватно већа увозна заштита од царинских оптерећења, са изузетком сировог и термички обрађеног млека и млечних прерађевина. Вредност извоза би била још мања да није период сетве, па је у увозу значајније садржано семе кукуруза и индустријског биља - каже овај стручњак.
Суфицит у спољнотрговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа у првом кварталу ове године има раст од 16,7 одсто и износи 327,1 милиона долара, а стопа покривености увоза извозом је 198,7 одсто.
Поменимо, готово да је стао извоз пшенице из Србије па се тако већ неколико месеци у лукама товари свега око 10.000 тона, што је јако мало. Сад више немамо ни јабука за светско тржиште јер смо испразнили хладњаче продајући их Русима, па сада ово воће увозимо.
Иначе, најзначајнији производи аграрног порекла у извозу, од јануара до марта 2015. године традиционално су кукуруз (121,6 милиона долара), малина смрзнута (52,2 милиона долара), а потом цигарете 49,7 милиона долара, кукруз семенски, хибридни којег смо продали за 31,8 милиона...
С. Глушчевић
Што тамо купујемо....
На увозној страни, међу аграрним производима, и у првом кварталу године доминира традиционално група неконкурентних производа - сирова кафа за 11,8 милиона долара, банане вредне 10,7 милиона долара и поморанџе за 10,1 милиона. Увозили смо и семе сунцокрета (9,9 милиона), кукуруз семенски, хибридни (7,9 милиона ), дуван ижиљени (7,7 милиона)... Свињског замрзнутог меса око којег се диже прашина због сумње да се у нашим радњама одлеђено продаје као свеже, за три месеца увезли смо за 6,9 милиона долара.
