У пољопривредном газдинству је више горчине него сласти јер Јано обрађује око 60 јутара оранице, од чега је само 10 у власништву, док преостале површине узима у закуп, а још на десетак јутара обавља услуге својом механизацијом.
- Сејемо јечам и тритикале због това јунади и свиња, у сетвеној структури су још сунцокрет, соја и кукуруз, док пшеницу сејемо тек толико да имамо за за наше потребе – сазнајемо од домаћина. – Ове сезоне најбоље смо прошли са сојом на шест јутара, јер је на једној њиви родило 2,65 и на другој 2,9 тона по јутру. Нисам унапред уговарао производњу, него је била улагањима у сопственој режији, па сам род после жетве испоручио у зем-задругу...
Сводећи овогодишњи биланс Јано прича да је под сунцокретом било 11,5 јутара, а родио је 2,15 тона по јутру. Иако је производњу сунцокрета уговарао, са откупном ценом ове уљарице је било проблема, јер некима су исплаћивали 36, а Јано се нашао међу онима који су добили свега 35 динара по килограму. Када се има у виду да је лане за килограм наплатио 41 динар, није тешко подвући црту и израчунати, где се преточила паорска зарада.
- Кукуруз је солидно родио на свих 23 јутра. Део рода обраног у клипу је у котаркама, а део скинут у зрну показао је принос од седам тона по јутру. Првобитно сам планирао да ћемо све сместити у котарке, међутим, затребало је пара за јесење орање тако да сам променио план. У почетку је било повољније убрати род у зрену одмах на њиви, јер је „Алмекс“ откупљивао по 16 динара, што је била врло добра цена и дала је приход од 110.000 по јутру, а сада је цена пала на 14, што је мало. Треба увек бити на опрезу, пошто је повољнија откупна цена била свега два-три дана и ко је успео тада да испоручи род добро је прошао. Ја нисам ни хтео да род скидам у зрну, али због беспарице се морало тако урадити на три јутра – предочава Јано Злох.
Јано указује да од ратарења на површинама које обрађује не би могли да састављају крај с крајем, па се њихово газдинство ослања и на сточарство. Живот је скуп, а пара мало. Скупи су нафта, вештак, заштитна средста и све што је неопходно уложити у ратарску производњу и исхрану стоке, а производи паорског труда јефтини. Треба измиривати рачуне који пристижу, поред тога поднети трошкове школовања деце. Ове јесени Јано је засејао два јутра пшенице, па супрузи Ањички обећао: „Ако роди, идемо на море!“ Ове године нису нигде ишли, јер није толико остало, па је ишао само син Доминик. Кажу, уколико има пара, времена за предах увек се нађе, мора се испланирати и посао прерасподели у породици.
- У сточарству има више обавеза и посла, не заради се толико колико вреди наш труд, али када се прода пар товних јунади или неколико товних свиња, паре добијеш на гомили па другачије можеш да економишеш и решаваш финансијске потребе у домаћинству. Ако се све израчуна, нема неке зараде, али морамо да радимо, када смо се за то определили – вели Јано Злох.
Годишње се из стаје испоручи шест бикова, пошто толико има места у стаји, а утови се и десетак свиња, некада и више. Све зависи, од околности, колико крмача опраси, а некад и купи прасад. Товну јунад испоручује Месари „М-Ковач-М“ у Падину са којом сарађује већ годинама и сарадња добро функционише. Баш сутрадан, по нашој посети, требало је испоручити једног бика.
- Откупљивача има колико хоћеш, понуди ти већу откупну цену, а паре не добијеш никад. Најважније је да се стекне поверење и све буде коректно и поштено. Овде знам да паре чекам месец дана по испоруци, најсигурније је. Постижемо откупну цену живе ваге 1,8 до1,9 евра по килограму живе ваге. За добру робу је и цена боља – каже наш саговорник.
Бикови се тове годину дана, док се код това свиња дотле окрену два турнуса. Товне свиње продаје приватно сталним муштеријама, који хоће да напуне замрзиваче и справе прерађевине у домаћој радиности, а знају да су товљеници из обора породичног газдинства Злох квалитетни, меснати, све се брзо прода. Тренутно се за килограм живе ваге добија 160 динара.
- Прихода буде мало од ратарења, мало од товних јунади и свиња, па гурамо некако. Мислио сма да ће бити боље, али из ове коже се не може. Економска ситуација је тешка, али некако успевамо да отплаћујемо плуг и једну машину. Без кредита не би могли постићи, узели смо онолико колико можемо да вратимо, не можемо улазити у велике дугове. Док се деца не ишколују, морамо да стагнирамо, па се надамо да ће бити боље. – сматра Злох.
Јанова супруга Ањичка је 12 година радила као трговац, па напустила и сада је домаћица, према потреби испомаже у намиривању стоке, а двоје деце им се школује на страни, а обоје су се определили за пољопривредне струке. Син Доминик после четири године у средњој школи у Футогу, студира на ратарско-повртарском смеру на Пољопривредном факултету у Новом Саду, а после осмољетке ћерка Елена је одабрала у средњој Пољопривредној школи у Футогу школовање за ветеринарске техничаре.
- Немамо ништа против што су обоје изабрали да се школују за занимања у пољопривреди. Додуше, Доминик је имао амбиције да студира медицину, али није ушао на буџет. Биће добро да стекне и диплому агронома, само да заврши и стекне знање. Наше газдинство је скромно, трудимо се да имамо толико да их ишколујемо, а после ће бити некако. У пољопривреди и поред тешкоћа може се некако сналазити, мада је све више младих из наше средине који не желе да остану на имањима, него одлазе у иностранство– констатује Јано Злох.
Милорад Митровић
