за три године појело је 3,3 милијарде евра нереализованих послова и 65.000 радних места у грађевини. То је, наиме, показало истраживање Мреже за пословну подршку, која је, праћењем података Републичког завода за статистику, Агенције за привредне регистре, катастара и анкетом спроведеном међу 726 менаyера грађевинских фирми које послују у Србији, истраживала колику је штету у протекле три године компанијама нанело одлагање доношења новог закона о планирању и изградњи.
Од 726 грађевинских компанија у чак 684 рекли су да су претрпели штету због нереализованих или делимично реализованих послова. Таквим се сматрају послови који су потпуно закочени због издавања грађевинских дозвола и других препрека, а штета за те фирме је огромна. У Мрежи за пословну подршку израчунали су да је губитак по фирми због нереализованих послова 176.248 евра. Делимично неостварени послови грађевинским компанијама нанели су штету од чак 291.314 евра понаособ. То су послови које је фирма испланирала и чија је реализација отпочела, али су рокови пробијени и све је успорено у односу на планирану динамику због бирократских процедура.
– С обзиром на то да 726 анкетираних компанија представља 10,09 одсто од броја укупно регистрованих грађевинских фирми у земљи, када се добијени подаци мултиплицирају на ниво читавог сектора грађевинарства с индустријом грађевинског материјала, укупна штета у периоду 2012–2014. године је 3,365 милијарде евра – каже за „Дневник” консултант Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић, напомињући и да би реализација закочених послова у грађевинарству значила и отварање више од 21.500 нових радних места у тој привредној грани годишње.
Како каже, одлагање доношења новог закона о планирању и изградњи и упрошћавања процедура у грађевинарству у 2012, 2013. и десет месеци 2014. године онемогућило је отварање 65.000 сталних или привремених запошљавања.
Менаyери 726 компанија, одговрајући на питање које процедуре су онемогућиле или закочиле реализацију послова грађевинских фирми, оценили су да им је највећа препрека од 2012. године било издавање грађевинске дозволе, а муку су мучили и с Катастром. Више од половине испитаних фирми је то рекло. Свака четврта компанија има проблема и код добијања локацијске и употребне дозволе, а иза тога постоје и значајни проблеми код дозвола за доградњу или надоградњу објеката.
На све то, произвођачи и увозници грађевинског материјала имају проблем са сертификацијом материјала у грађевинарству и на стотине градилишта у земљи стоји и чека одобравање-атесте за савремене квалитетне материјале који треба да буду коришћени током изградње.
С друге стране, извозници грађевинског материјала плаћају сертификацију својих производа два пута, једном у Србији, други пут у ЕУ, зато што стандарди за сертификацију производа у Србији нису усаглашени с онима у ЕУ. Те дупле трошкове произвођачи после уграђују у цену својих производа, који на крају испадају скупљи од производа конкурентских фирми на тржишту ЕУ које плаћају сертификацију само једном. На тај начин онемогућава се извоз грађевинског материјала и опреме из Србије.
С. Глушчевић
Ради се у Београду, Бачкој...
Вредност изведених радова грађевинских извођача из Србије опала је у трећем кварталу 20,7 одсто у односу на исти период 2013. године. Од укупне вредности у трећем кварталу, вредност радова на територији Србије износи 89,2 одсто, а у иностранству 10,8 одсто. Посматрано по областима, највећу грађевинску активност забележили су извођачи из Београдске области, чак 57 одсто од укупне вредности, те Јужнобачка област с 9,8 одсто.
