нажалост, више говоре неки други примери инертности у приступу фондовима које можемо да користимо и из њих црпимо озбиљна средства. Тих 20 милиона стопирано нам је јер је Европска комисија оценила да Владина канцеларија за ревизију система управљања средствима ЕУ нема довољно запослених.
Нажалост, чини се да смо пали на тесту и када су већи износи у питању: због неиспуњених административних услова, на располагању нам стоје на стотине неискоришћених милиона евра из претприступних фондова. Само из ИПАРД-а, једне од компоненти ИПА, намењене руралном развоју, Србија још не узима око 180 милиона, а за толико јој је у јануару ове године, стављањем парафа на национални програм ИПАРД 2014-2020, Европа дала зелено светло. И овде се понавља прича о недовољном броју запослених, што је један од услова за акредитовану агенцију која би била трезор и која би даље усмеравала европски новац. Ништа мање значајан није ни програм ЕУ – ЦОСМЕ са преко две милијарде евра, од којих би и наша земља могла повући десетине милиона.
– ЦОСМЕ је програм намењен подизању конкурентности малих и средњих предузећа, у периоду 2014-2020. Дакле, реч је о сектору којим се држава хвали, а заправо га занемарује, што се види из овог примера. Једнако је са пољопривредом. О њој се говори као о основи српске привреде, док Србија није кадра да успостави институционални оквир за ИПАРД. Притом, Војводина као доминатно пољопривредно подручје није консултована у изради ИПАРД програма. Нажалост, пуно је показатеља који говоре да су европски фондови на маргини интересовања ове државе. А ако држава не препознаје овај ресурс, питање је онда нашег опредељења ка ЕУ – оцењује у разговору за „Дневник“ директор Фонда „Европски послови“ АПВ Синиша Лазић.
Наш саговорник тврди да Војводина предњачи у привлачењу средстава из ЕУ фондова. По Лазићевим речима, стотину милиона евра стигло је из ЕУ фондова, што преко овдашњих локалних самоуправа, што преко школа, здравствених институција, Универзитета у Новом Саду...
– До сада смо највише успеха имали у прекограничним пројектима са Мађарском, али веома корисни су били и пројекти у општинама које се граниче с Румунијом и Хрватском – наводи Лазић. – Актуелни су прекогранични пројекти са Хрватском и БиХ, који за циљ имају санацију последица лањских поплава, а пријавили смо се и за пројекат реконструкције преводнице код
Бездана укупне вредности десет милиона евра, где би нам партнер била Мађарска. У сарадњи с том земљом, веома су, рецимо, значајни пројекти чишћења Јегричке који је коштао 600.000 евра, а где је највећи део посла изнело предузеће „Воде Војводине“, те „Подршка животној средини без алергена – САФЕ“, од око 400.000 евра. Тај програм је изабран за најбољи у својој мери у програмском периоду од 2007. до 2013. у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија и нашао на листи са још седам пројеката изабраних као примери најбоље праксе.
Лазић ипак указује на то да многе војвођанске општине нису искористиле могућност да добију финансијска средства из ЕУ фондова, иако би то без сваке сумње имало позитиван утицај на њихову средину. Наравно, ту је највећи проблем предфинансирање, односно суфинансирање већих пројеката, за шта општине са више него скромним буyетима свакако нису кадре. Но, први човек „Европских послова“ подсећа на то да Покрајинска влада, тј. њен Секретаријат за финансије, локалним самоуправама ту помаже са 200 милиона динара, што значи да се и та препрека може савладати када за то има воље на локалном нивоу.
На релацији Покрајина-Република такође нема баш пуно слуха, додаје саговорник „Дневника”.
– На оперативном нивоу добро сарађујемо са Републиком и разумемо да имамо исти циљ, а он је увек за добробит грађана. Међутим, договор изостаје у моменту када се појави политика. Када дође до тога да треба неке оквире за сарадњу институционализовати и потписати, настају проблеми, углавном мотивисани несагласјем у политичким и идеолошким гледиштима – тврди Лазић. – Наша је жеља да војвођански пројекти имају национални значај. Окренути смо, у том погледу, највише економији, јер нам је циљ стварање производа конкуретних на европском тржишту, те унапређење у областима заштите животне средине и водопривреде. Наравно, и свим другим пројектима који ће допринети квалитетнијем животу грађана. Стога је једна од најважнијих активности Фонда едуковање будућих “европројектаната”.
Подсећајући на бројне, заправо константне обуке које Фонд организује, Лазић издваја специјалистички програм „Управљање регионалним развојем кроз ЕУ фондове”, започет у фебруару, који се реализује у сарадњи са Универзитетом у Новом Саду. До краја године тридесет полазника, представника војвођанских локалних самоуправа, покрајинске администрације, развојних агенција, културних, образовних и високошколских институција, као и невладиног сектора, упознаће се, уз најбоље предаваче, са ЕУ процесима и регионалним политикама, али ће стећи и компетенције у спровођењу тих политика кроз фондове доступне земљама у претприступном процесу.
Како је најбоље учити на позитивним примерима и искуствима, недавно је за полазнике овог првог специјалистичког програма организована и стручна пракса у Истарској жупанији, која је претходних година показала завидну вештину пливања у европским водама. Полазници програма „Управљање регионалним развојем кроз европске фондове” имали су прилику да се упознају са пројектима истарске Агенције за регионални развој, која је из ЕУ касе привукла чак 110 милиона евра, те да посете Агенцију за рурални развој Истре, која је реализовала вишемилионске пројекте…
– Циљ нам је да у Војводини подигнемо административни капацитет за припрему европских пројеката - појаснио је Лазић. – А Истра је, с обзиром на богато искуство, сарадњу коју годинама негујемо и њену жељу да нам помогне и подржи нас на европском путу, свакако партнер на којег се можемо ослонити.
Слађана Глушчевић
Јункеров план
Инвестициони план ЕУ или Јункеров план би требало да у наредне три године подстакне раст инвестиција у Европској унији са планираних 315 милијарди евра и да омогући отварање око 1,3 милиона радних места широм ЕУ. Овај план подразумева улагање у стратешке пројекте у области инфраструктуре, животне средине, енергетике, иновација, као и смањење бирократских препрека, што би имало за циљ подстицање улагања из приватног сектора.
Пројекти у наведеним областима доприносе већој конкурентности европских привредних субјеката. План је у основи заснован на моделу мултипликатора при чему се на сваки евро из ЕУ очекује 15 евра инвестиција из приватног сектора. Аналогно Јункеровом плану, Србији, као земљи кандидату, биће омогућено да конкурише за средства из наведног плана. Но, како истиче Лазић, успех у привлачењу тих средстава зависиће од спремности наше администрације.
