На евиденцији ПСЗ је у мају било 186.000 незапослених, највише оних с најнижим степеном образовања – око 62.000, али је и велик број високообразованих без посла – око 13.500. При томе, за огроман број занимања свих нивоа образовања – од кројача до доктора наука различитих струка, од јануара до маја ниједан послодавац није заинтересован и није било оглашено ниједно слободно место. Посебно забрињава то што има и много високообразованих кадрова, који су у школовање уложили више од 16 година живота.
Извесно је да су за превазилажење тог проблема потребни повезивање и чвршћа сарадња између образовања и тржишта рада. На то указују и из послодавачких удружења, надлежних државних институција, а недавно је о томе говорио и шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Давенпорт, који је указао на то да је у Србији незапосленост велика, а да тржиште рада нема довољан број квалитетно образоване радне снаге те је неопходна додатна обука.
То је свакако велики проблем јер је стопа незапослености велика, она дуго траје и веома се тешко решава. Потпуно је јасно да недостају радна места, али изгледа да недостају и одговрајући кадрови па тако за одређене струке нема посла, док с друге стране постоје занимања за које нема довољно стручног кадра или га уопште нема.
Ситуација на тржишту рада је обесхрабрујућа јер готово да не постоји занимање које обезбеђује посао, али је извесно да на запослење дуже чекају они с дипломама гимназија, факултета друштвених наука, али све више и они с грађевинском, електро, машинском... струком. И поред тога, највећи притисак приликом уписа је управо на гимназије и факултете друштвених наука.
Тако за првих пет месеци ове године, до маја, у Војводини ниједан послодавац није показао интерес да ангажује инжењера заштите животне средине, специјалисту ортопедије, магистра геологије, хемијског технолога или гумарско-пластичарског технолога. Радног места није било ни за инжењера графичког инжењерства и дизајна, професора енглеског језика и књижевности, дефектолога, магистра природно-математичких наука, демографа, специјалисту биохемије, истраживача екологије и географије. Није било оглашених радних места ни за специјалисту пластичне и реконструктивне хирургије, специјалисту радиолошке заштите, инжењера технологије, специјалисту криминалисту, специја-
листу учитеља.
Посла од почетка године нема ни за оне који су у својим струкама достигли највиши степен образовања и имају звање доктора наука у области хемије, технолошког инжењерства, рачунарске науке, инжењерства заштите животне средине, биохемије, физике, биологије.
Д. Млађеновић
Најтраженије струке
Од почетка године највише су тражене следеће струке: дипломирани економиста и мастер економије, професор разредне наставе, дипломирани правник, лекар, психолог, филолог, социјални радник, дипломирани менаyер, инжењер архитектуре, машински инжењер, стоматолог, магистар фармације. Тражени су и хемијски технолог – специјалиста, магистар економских наука, специјалиста гинекологије и акушерства, те доктори наука индустријског инжењерства/инжењерски менаyмент и доктори економских наука.
