За мање од два месеца, односно 1. септембра ове године, престаје да важи договор између Народне банке Србије (НБС) и пословних банака о "замрзавању" свих накнада и провизија.
То практично значи да ће од тог датума банке моћи да повећају цене својих услуга.
Подсетимо, пословне банке у Србији су од 1. септембра прошле године (2022) смањиле накнаде, односно вратиле их на ниво од 1. јануара 2021. године, како им је препоручила Народна банка.
Тада је постигнут тзв. џентлменски договор, па су банке смањиле све накнаде за 30 одсто (ако су их за толико или за више од 30 одсто повећале), а које су подигнуте од 1. јануара 2021. године. Такође, обавезале су се и да их не повећавају наредних годину дана, односно до 1. септембра 2023. године.
Овај датум се ближи, а како 24седам сазнаје, врло је могуће да ће банке чим овај рок истекне подићи накнаде. То значи да ће грађани од 1. септембра плаћати скупље вођење (одржавање) платног рачуна, коришћење кредитне картице, пренос новца путем трајног налога, узимање кеша на банкомату друге банке, коришћење чекова и слично.
Додуше, постоји један "сценарио“ по ком до поскупљења неће доћи.
- Само ако НБС не буде на неки начин опет "интервенисала“ и препоручила банкама да не подижу накнаде, иначе је то извесно. Имамо високу инфлацију, све је поскупело, трошкови расту, па је логично да порасте и цена банкарских услуга – кажу за 24седам у једној од водећих банака на нашем тржишту.
Да ће од септембра накнаде у банкама бити веће, потврдили су нам у још неколико пословних банака.
Све то мора да одобри НБС...
Ипак, то неће бити баш једнострано и без "амина“ централне банке. Наиме, НБС је прошле године изменила и прописе, па ће банке морати да најаве и правдају свако подизање цене услуга централној банци као регулатору тржишта. То су нам у централној банци недавно поновили. Како су истакли, НБС је у протеклој години предузела читав низ активности у припреми одговарајућих прописа.
- Као додатни контролни механизам поступања банака, а у циљу обезбеђења будућег транспарентног и јасног поступања банака у случају намераваног повећања накнада за пружање платних услуга, као и приликом увођења нових накнада, одлуком којом се уређује управљање ризицима банке је прописана обавеза банака да обавесте НБС о измени тарифа најкасније 45 дана пре планираног усвајања тих измена. Тиме смо обезбедили да НБС буде у примереном времену обавештена о планираним изменама тарифника банака, што омогућава и благовремено идентификовање да ли је поступање банака одговарајуће, те предузимање одговарајућих активности – истакли су за 24седам у НБС.
С друге стране, и поред тога што су банке у последња четири месеца 2022. смањиле и "замрзле" провизије, оне су и по том основу увећале приходе прошле године.
Наиме, како показују прелиминарни подаци, банке су свој нето приход од камата у 2022. увећале за око 20 милијарди динара, на скоро 150 милијарди, док је нето приход од накнада и провизија повећан за четвртину, на 69,5 милијарди динара, објавио је недавно магазин "Бизнис и финансије".
Такво стање финансија банкарског сектора потврдили су и у НБС.
- Као и до сада, у погледу извора профитабилности нето приходи од камата и накнада су и даље главни генератори нето резултата имајући у виду традиционалне пословне моделе банака у Србији оријентисане претежно на кредитирање привреде и становништва. Када је реч о приходима по основу камата, треба имати у виду да је и током 2022. забележена повећана кредитна активност, раст од девет одсто током 2022, што је утицало на то да банке по основу камата забележе раст нето прихода. Најзначајнију категорију нето прихода од камата, више од 80 одсто, чине приходи од камата по основу кредита – кажу за 24седам у НБС.
Које накнаде су најиздашније
Они наглашавају и да најзначајнију категорију нето прихода од накнада и провизија са 30 одсто чине накнаде и провизије за обављање платног промета.
- Затим следе накнаде и провизије за купопродају страних средстава плаћања са учешћем од 24 одсто – истичу у НБС.
У централној банци кажу да треба имати у виду континуиран раст обима трансакција, пре свега путем савремених начина плаћања, безготовинских трансакција и плаћања преко интернета.
- Примера ради, укупан број корисника електронског банкарства порастао је за 8,5 одсто у односу на 2021, док се у истом периоду број корисника мобилног банкарства повећао за 20,6 одсто. Број трансакција путем мобилног банкарства порастао је за 26 одсто, што значи да је током 2022. године реализовано за четвртину више трансакција него у 2021. години – наглашавају у НБС.
Како додају, у 2022. је настављен раст броја трансакција картицама и електронским новцем у сврху интернет куповине робе и услуга, па је током 2022. укупан број извршених плаћања за 34,2 одсто већи него у 2021. години.
