Болест не представља опасност за човека ни за друге животиње,а шири се контактом заражених са здравим свињама, помијама у којима има остатака контаминиране хране, контаминираном водом, превозним средстима, глодарима,инсектима... Вирус се може задржати и на лешевима угинулих и закланих животиња.
Једини спас за ову фаталну болест су мере заштите, свиње треба држати у затвореном дезинфикованом простору и опрезу људи који имају контакт са животињама. Они морају носити посебну гаредробу и обућу када улазе у оборе, прати руке пре и после храњења свиња и пролазити кроз дезинфекциону баријеру.
Пошто је човек кључни да се болест не шири треба радити на томе да људи схвате озбиљност ситуације у којој се сада налазимо ,јер АКС може да угорзи егзистенцију једне фарме али и читаве економије једне земље за шта постоје бројни примери у државама у окружењу и шире. Код нас је до недавно успавано више од 20.000 свиња - утовљених, назимица, прасади и крмача, и евидентирано више од 1.500 места заразе.
Надзор и у ловиштима
Пошто је ситуација озбиљна, Управа за ветерину у склопу разних стручних едукативних скупова, редовних и ванредних активности, посредством националног кризног центра и регионалних и локалних кризних центара, организује и спроводи едукације за ветеринаре, власнике/фармере и ловце и указује да мере заштите имају значајну улогу у спречавању болести на газдинствима у ловиштима.
Ради ефикаснијег спровођења мера надзора у ловиштима, оформљени су тзв интервентни тимови састављени од ловних активиста, ловаца и стручних лица корисника ловишта због правовременог спречавања ширења афричке куге свиња код дивљих свиња. Планираним активностима у кампањама о подизању свести ради се на едукацији ветеринарских радника, узгајивача свиња и ловаца, а издато је и више публикација које се налазе на званичној интернет страници Управе за ветерину.
Зато је важно чути шта ради Управа за ветерину да би се болест зауставила и до свести људи стигло да АКС не бира чије ће свиње бити заражене.
Како су за „Дневник” рекли из Управе за ветерину, ради спречавања уношења, ширења, сузбијања и искорењивања заразне болести спроводе се мере здравственог и епизоотиолошког надзора код домаћих и дивљих свиња, епизоотиолошка истраживања као и праћење кретања свиња на газдинствима, односно ловиштима.
- У складу са донетом Наредбом, из подручја заражених АКС забрањен је увоз и превоз пошиљки домаћих и дивљих свиња, семена, ембриона и оплођених јајних ћелија пореклом од домаћих и дивљих свиња, затим меса пореклом од ових животиња. осим производа термички третираних у херметички затвореној посуди (конзерви) као и производа од меса, споредних производа животињског порекла и добијених споредних производа животињског порекла од свиња термички третираног на минималној прописаној температури, која се мора постићи у свим деловима меса током обраде производа од меса и кожа пореклом од домаћих и дивљих свиња, осим штављене.
ЕФСА четири године у кампањи
Србија је једна од земаља у којима Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) четврту годину заредом, у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, спроводи кампању подизања свести међу ветеринарима, фармерима и ловцима, како би подстакли њихово активно учестовање у спречавању ширењу, препознавању знакова АКС и пријављивању сумњивих случајева.
Кампања информисања о превенцији се спроводи у 18 европских земаља.
Болест је тренутно присутна у државама Европске уније (Бугарска, Грчка, Чешка,, Естонија, Немачка, Мађарска, Италија, Летонија, Литванија, Пољска, Румунија, Словачка), као и у земљама ван ЕУ (Молдавија, Украјина, Србија, Северна Македонија, Босна и Херцеговина), где погађа домаће и дивље свиње.
Ради подизања свести о мерама и превенције и ризицима које ова болест доноси, Управа за ветерину је у претходном периоду припремила читав низ едукативног материјала, (штампане брошуре, приручнике), одржаване су обуке и радионице фармерима, ветеринарима, ловцима. - Ветеринари из ветеринарских станица и ветеринарских института су у сталном контакту са произвођачима и саветима утичу на подизање свести о овој болести и мерама које треба да примењују како би ризик од појаве болести свели на минимум.
З. Делић
