могле бити изграђене мале хидроцентрале, а та идеја није нова, јер се о томе говорило и много раније. Ипак, до сада ниједна идеја није реализована, али би се то могло ускоро променити јер је Покрајинска влада недавно усвојила информацију о хидро потенцијалима на каналској мрежи овог хидросистема. На основу стручне анализе “Студија хидроенергетских параметара хидросистема ДТД и реке Тисе”, у Јавном водопривредном предузећу „Воде Војводине” сачињен је преглед могућности за изградњу малих хидроцентрала на каналској мрежи хидросистема ДТД. Студијом су дефинисани услови значајни за реализацију пројекта јавно-приватног партнерства за изградњу малих хидроелектрана и оцењено је да таква могућност постоји на брани на Тиси код Новог Бечеја и банатском делу хидросистема ДТД, док је за бачки део хидросистема ДТД потребно урадити додатне анализе.
По речима помоћника директора за Хидросистем ДТД Стевана Илинчића, могућност да се на хидросистему ДТД граде мале хидроелектране отворена је захваљујући Закону о јавно-приватном партнерству, који је дефинисао поступак реализације.
- Након урађене анализе хидроенергетских параметара утврђене су локације на којима су ходроенергетски потенцијали најбољи. Покрајинска Влада донела је закључак да се на ХС ДТД граде мале хидроелектране - каже Илинчић. - ХС ДТД је систем који се састоји од три целине и утврђено је да је најзначајнији објекат у хидроенергетском смислу на брани на Тиси, а потом следе локације у Кајтасову, Стајићеву и Томашевцу, али су оне знатно мањег капацитета.
По његовим речима, процењено је да би хидроцентрала на брани на Тиси имала снагу од 11 мегавата и годишњу производњу од 50.000.000 киловат часова, потом следи устава у Кајтасову снаге 1,3 мегавата и процењеном годишњом производњом од 8.000.000 киловата. Локације код устава у Стајићеву и Томашевцу знатно су мањих капацитета: 880 киловата и годишњом производњом од око 2.160.000 киловата, односно 280 киловата и годишњом производњом од око 1.700.000 киловара.
Илинчић наглашава да сада предстоји неколико корака који морају бити направљени како би започела реализација.
- Пре свега, потребно је урадити пројекат јавно-приватног партнерства који би, између осталог, дао одговор о исплативости малих хидроцентрала на ХС ДТД,, а након тога потребно је и да надлежни дају сагласност. Потом се расписује тендер и бира најповољнији партнер с којим се потписује уговор. Потенцијалних партнера заинтересованих за улагање у мале хидроцентрале има, али за сада је све још на почетку и готово је извесно да до краја ове године не би требало очекивати да се поступак заврши - каже Илинчић.
Он наглашава и да је потребно и да Влада Србије да сагласност за реализацију пројекта јавно-приватног партнерства јер су објекти на ХС ДТД у власништву државе, а “Воде Војводине” њима управљају. По његовим речима на ХС ДТД не би били грађени нови објекти већ би се користили постојећи.
- Такође, услов да се уопште крене у реализацију изградње малих хидроцентрала на ХС ДТД је да се садашњи водни режим не угрожава и да мале хидроелектране на ДТД ни на који начин не утичу на функционисање система - каће Илинчић.
Добрила Млађеновић
Значајан обновљиви извор енергије
Покрајинска влада опредељена је у намери да се у наредном периоду граде мини хидроелектране на хидросистему ДТД, као обновљиви извор енергије који није довољно искоришћен. Због тога је и дата подршка ЈВП „Воде Војводине„ да покрене поступак ЈПП ради изградње малих хидроцентрала на каналској мрежи Хидросистема ДТД.
