Како наводи сарадник Бечког института за међународне економске студије Владимир Глигоров, привредни раст у земљама Балкана ће се у наредној деценији кретати између два и 2,5 одсто. Он је додао да ће веома тешко ићи повлачење државе из економије, односно успостављање тржишне економије по критеријумима ЕУ.
„Држава се стално појављује у свим економским питањима и толико је интереса испреплетено да се не може очекивати да се промене спроведу лако”, рекао је Глигоров.Истакао је и да приватни сектор у Србији није конкурентан и да је за то довољно погледати само два важна индикатора - извоз и стопу запослености.
„Извозни капацитети Србије су слаби, а извоз учествује са 30 одсто у БДП. За привреду какву има Србија потребно је да учешће извоза у БДП буде 60 до 70 одсто”, указао је Глигоров. Како је објаснио, низак део извоза у БДП делом је последици тога што је српска привреда у рецесији и стагнацији већ пет година.Аналитичара Рајфајзен банке предвиђају за ову годину нулти раст наше привреде.
Упркос томе што је реформа јавног сектора главни ограничавајући фактор за економски опоравак Србије, домаћој привреди ће погодовати актуелно попуштање монетарне политике, ниске цене енергената на светским тржиштима и опоравак привреде еврозоне, која је кључни спољнотрговински партнер земље, оцењују аналитичари Рајфајзен банке. „Такође, недавно потписани споразум о заједничком улагању између Владе Србије и компаније ’Игл Хилс’ из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) о развојном пројекту Београд на води, вредном 3,5 милијарди евра, мозе допринети нултом расту БДП-а земље”, наводе финансијски стручњаци Рајфајзена у анализи домаћих економских статистичких показатеља.
Е. Дн.
Стопа запослености лоша
Стопа запослености у Србији је веома ниска и тај економски показатељ је, по оцени Глигорова, гори од стопе незапослености, која, како је рекао Глигоров „и није тако лоша ако се погледа колико људи може да ради”.„Промене и прилагођавања који су потребни Србији ће трајати дуго”, рекао је Глигоров.
