Но, упркос прописима који могу да спрече нередовну исплату зараде још ниједан послодавац није платио казну зато што је раднике оставио без плате.
Истраживање Уније послодаваца Србије показало је да само 40 одсто домаћих послодаваца на време исплаћује зараду, па су наде радника да ће им измењени Закон о раду, који је ступио на снагу пре скоро годину дана, остале неиспињуне. Наиме, Закон о раду је требало да промени ову поражавајући статистику и да радници сваког месеца добијају оно што зараде јер је прописао да је од септембра прошле године обрачунски листић извршни документ за суд, такорећи меница, која ће им олакшати да осетно брже дођу до својих неисплаћених плата.
Другим речима, закон је створио могућност да радник коме послодавац дугује плату, али и друге надокнаде, има право да се директно обрати суду, поднесе му обрачунски листић и да суд одмах доноси и пресуду. Решењем суда односно предлогом за извршење радник којем газда не исплаћује плату одмах је добија. Чак је закон предвидео да је послодавац у обавези, чак и када не исплаћује редовно плату, запосленом сваког месеца мора да изда обрачунски листић у којем, поред износа зараде, мора да наведе и зашто нема новца за плату. Другим речима, послодавац је дужан да на исплатном листићу напише и датум доспећа, износ дуговања и образложење кашњења. То пак значи да радник сваког месеца има право да тражи обрачунски листић иако плату не добија. Јер, да би радник морао да се обрати суду, мора да има обрачунски листић за месец за који није добио плату и само тада он постаје извршна меница. Газда који не поштује форму обачунског листића ризикује да плати казну.
Међутим, у пракси многи радници не користе могућност коју им је Закон о раду дао. Као највећа препрека је страх од губитка радног места односно да ће им послодавац након што решење о исплати заосталих плата стигне у фирму одмах дати отказ. Као велики проблем јавља се и могућност да скидање неисплаћених зарада запосленог фирму одведе у стечај и на тај начин остане не само он већ и сви други запослени без посла. Тако део радника из “колегијалности” да предузеће не доведе у блокаду ћути и чека месецима да добије оно што је зарадио. Проблем представља и то што много радника у Србији чак и не зна да има право на обрачунски листић без новца и да је послодавац обавезан да му га изда чак и када му не исплаћује плату.
Економиста Милојко Арсић оценио је да генерално фирме које не могу да подмире трошкове према радницима не би требало ни да опстану на тржишту.
- Може се догодити да се чека неко време на плаћање, а не унедоглед, као што се то код нас често дешава. Овде је уобичајено да опстају фирме које годинама не измирују обавезе – оценио је Арсић.
Љ. Малешевић
Панчевачки стоматолози искористили могућност
Шесторо стоматолога из панчевачког Дома здравља први су у Србији крајем прошле године добили плату на основу тога што су доставили обрачунски листић зараде која им није исплаћена 11 месеци. Принудна наплата њихових заосталих плата, али и других накнада, скупо је коштала Дом здравља, који је због тога имао проблема са блокадом рачуна па је у помоћ прискочила локална самоуправа.
