да је тај раст и даље недовољан јер је Србији потребно да БДП расте од четири до пет одсто годишње да би сустигла развијене европске земље.Фондација за развој економске науке (ФРЕН) која издаје тај билтен, оценила је да ће раст привреде у овој години износити 0,8 одсто, што је солидан резултат будући да је домаћа тражња због фискалне консолидације опала два одсто.
– Остварено је неколико солидних резултата: привреда је изашла из рецесије, смањен је фискални дефицит, али и трговински у размени са светом – рекао је Арсић новинарима на Економском факултету, и додао да су та побољшања ипак релативно скромна те да се стопа раста испод један одсто не може оценити као задовољавајућа.
Он је казао да је очекивање премијера Александра Вучића да стопа раста у 2016. и 2017. достигне два до три одсто реално, да то јесте убрзање, али да ипак није довољно.– Раст од два одсто, колико се очекује у наредној години, биће међу нижим у земљама Централне и Источне Европе. Србија би требало да убрза привредни раст четири до пет одсто годишње јер се једино тако можемо прикључити развијенијим земљама Европе – рекао је Арсић.
Како је додао, на већи раст БДП-а наредне године највише ће утицати опоравак пољопривреде.
– Само враћање пољопривреде на просечну производњу обезбедиће раст од 0,7 одсто. А ако би дошло и до повећања страних директних инвестиција и кредтине активности, то би дугорочно могли бити добри извори раста – оцењује тај економиста.Арсић је рекао да постоје бројне мере да би се остварио раст, а највећи ефекти вероватно се могу остварити учвршћењем макроекономске стабилност.
– У ситуацији смањивања фискалног дефицита и инфлације, што се и догодило у овој години, поправљају се и други показатељи макроекономске стабилности те тада долази до привлачења страних директних инвестиција – казао је Арсић, истакавши да су инвестиције у 2015. години 30 одсто веће него у претходној години.
