а могла би бити прва због најдуже „пруге” у Европи – каже председник Удружења професоналних лађара Србије Бранислав Вајда. – Имамо Дунав с 560 километара пловног пута, Тису дугу 140 километара, Саву с 200 километара дужине и Канал Дунав–Тиса–Дунав дугачак 500 километара. С таквим ресурсима могу се остварити изузетни резултати, не само у туризму већ и у пољопривреди, јер је познато да је превоз бродовима најјефтинији у односу на други саобраћај. У првој половини ове године воденим путевима транспортовано је 5,7 милиона тона, највише деривата и расутог терета.
По његовим речима, због вишедеценијске небриге државе према речном саобраћају, лађари су се однедавно окупили и основали удружење, не само да би покушали да заштите и оживе пловидбу рекама већ и да би побољшали услове рада и заштитили лађарску традицију, која у Србији бележи више од века постојања.
– На првом месту настојаћемо да с надлежним министарством за саобраћај изменимо Уредбу о унутрашњој пловидби и старости бродова. Не слажемо се с Минстарством да бродови старији од 35 године не могу више бити регисторовани. Брод није аутомобил! Старост брода се посматра кроз кобилицу, која се вади сваких пет година ради ремонта па, на пример, Немци узимају последњу регистрацију брода као датум старости брода. Због те уредбе лађари и бродови одлазе да плове под туђим заставама јер се у другим земљама старост бродова посматра другачије.
Вајда истиче да у Србији има око 25 предузећа, углавном прватних, чији је иметак један брод. – То је податак који најбоље осликава ситуацију у овдашњем бродарству јер у Немачкој, на пример, има 3.000 фирми, а у Холандији бар 5.000 бродова. А и Србија као и те две земље има дуг пловни пут. Од државних предузећа остало је још само „Југословенско речно бродарство” у Београду. Код нас је најмлађу брод „Петроварадин” из 1988. године, који је ледоломац, тегљач и гурач.
Лађари имају примедбе и на Уредбу о звању у унутрашњој пловидби, донету пре пет година, која је, истиче Вајда, преписана од земаља ЕУ па није примењива у пракси због различитих стандарда овде и у иностранству.– Уместо да се уредба прилагоди нашим условима, она је нестручно преправљена и због тога не можемо напредовати у служби и имамо проблеме приликом преласка границе где на царини не препознају наше службене легитимације. Постоје разлике по врсти посла, броју пловила, броју посаде… између нас и иностранства. Зато лађари различитих струка одлазе на стране бродове. У протеклих најмање десет година није се запослило више од 20 радника па највише на бродовима раде пензионери – наглашава Вајда.
З. Делић
