мерене бруто домаћим производом и исказане у сталним ценама, имају реални раст од 0,8 процената у односу на претходну годину.
Посматрано по делатностима, реални раст бруто додате вредности имају сектори: прерађивачка индустрија, грађевинарство и снабдевање електричном енергијом, гасом и паром, наводи РЗС у данашњем саопштењу о економским кретањима у Србији у 2015.
Реални пад бруто додате вредности забележен је у сектору пољопривреде, сектору јавних услуга и осталих услуга.
Према процени статистике, физички обим индустријске производње је ове године повећан 8,2 процента у односу на 2014, при чему највећи раст има сектор снабдевање електричном енергијом, гасом и паром.
Највећи пад, од 8,0 одсто, како се процењује имала је пољопривредна производња.
Вредност изведених радова у грађевинарству у 2015. години, процењује РЗС, већа је 20,5 одсто него лани, промет у трговини на мало бележи реални раст од 1,4 одсто, док је промет у трговини на велико порастао 2,5 процената у текућим ценама.
У сектору услуге смештаја и исхране у 2015. години забележен је реални раст од 1,8 одсто, док је број ноћења туриста повећан за 8,8 одсто.
Сектор саобраћај и складиштење имао је раст физичког обима од 7,7, а област телекомуникација раст од 0,8 одсто.
Стопа незапослености је, на основу Анкете о радној снази, у трећем кварталу ове године износила 16,7 процената.
Зараде без пореза и доприноса номинално су мање у односу на 2014. за 0,4 процента, а реално за 2,2 одсто. На пад зарада је највише утицала примена закона о умањењу зарада запослених у јавном сектору, наводи се у саопштењу Републичког завода за статистику.
(Танјуг)
Ковачевић: Раст БДП-а у 2015. 0,8 одсто
Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић изјавио је данас да РСЗ процењује да ће раст БДП-а у овој години износити 0,8 одсто, што је слично, како је рекао оцени ММФ-а од 0,75 одсто за 2015.
Ковачевић је новинарима у Влади Србије рекао да је том расту највише допринео раст прерађивачке индустрије, грађевинарства, и снабевања електричном енергијом, гасом и паром, док је у паду била пољопривреда и сектор јавних услуга.
"Јавне услуге су у паду због смањења плата, јер се то одражава на обрачун бруто додате вредности у том сектору", прецизирао је Ковачевић.
Према његовим речима, процењено је да је укупна индустрија у овој години, у односу на претходну, забележила раст за 8,2 одсто, док је истовемено пољопривреда у паду од осам одсто.
"Да није било пада у пољопривреди, раст БДП-а би био већи", рекао је Ковечевић.
Он је рекао да је вредност изведених радова у грађевинарству у порасту од 20,5 одсто, док промет у трговини на мало бележи раст од 1,4 одсто, а у трговини на велико 2,5 одсто.
Реалне зараде су пале, додаје он, за 2,2 одсто, што је према његовим речима резултат фискалне консолидације.
Процењено је, рекао је Ковачевић, да ће годишња стопа инфлације у 2015. износити 1,9 одсто.
(Танјуг)
Спољнотрговинска размена у еврима порасла, дефицит смањен
Спољнотрговинска размена Србије за 11 месеци 2015. године износила је 25,96 милијарди евра, и за 6,9 одсто је већа него у истом периоду лани, саопштио је данас Републички завод за статистику (РЗС).
Дефицит је смањен за 0,8 одсто на 3,84 милијарде евра, а покривеност увоза извозом је повећана на 74,1 одсто, наведено је у саопштењу.
Изражено у доларима, укупна спољнотрговинска робна размена за 11 месеци је вредела 28,90 милијарди, што је за 11,1 одсто мање у односу на исти период претходне године.
Извоз робе је у доларима достигао вредност од 12,30 милијарди, што чини пад од 9,9 одсто у поређењу са истим периодом 2014, а увоз је износио 16,59 милијарди долара, и мањи је за 12,0 одсто.
Пад извоза и увоза, као и укупне спољнотрговинске размене, изражено у доларима, резултат је јачања ове валуте, како у односу на динар, тако и у односу на евро.
У посматраном периоду је извоз робе, изражен у еврима, вредео 11,05 милијарди и већи је за 8,4 одсто него у упоредном лањском раздобљу, док је увоз порастао 5,8 одсто на 14,90 милијарди евра.
Спољнотрговински дефицит је у доларима смањен 17,4 процента на 4,29 милијарди долара, док је у еврима пао за 0,8 одсто на 3,84 милијарде евра у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 74,1 одсто, и већа је од покривености у истом периоду лани када је износила 72,4 процента.
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу имао је Регион Војводине (32,3 одсто), следи Регион Шумадије и Западне Србије (29,0), Београдски регион (22,5), Регион Јужне и Источне Србије (16,1), а око 0,1 одсто извоза је неразврстано по територијама.
Највеће учешће у увозу имао је Београдски регион (43,5 одсто), затим Регион Војводине (28,1), Регион Шумадије и Западне Србије (17,4), Регион Јужне и Источне Србије (10,3), а око 0,7 одсто увоза није разврстано по територијама.
Из Србије је највише извезено робе у Италију (2,01 милијарди долара), Немачку (1,55 милијарди), Босну и Херцеговину (1,07 милијарди), Румунију (701 милиона) и Руску Федерацију (658 милиона долара).
Истовремено, највише робе је увезено из Немачке (2,06 милијарди долара), Италије (1,75 милијарди), Руске Федерације (1,63 милијарде), Кине (1,39 милијарди) и Мађарска (799 милиона).
Земље чланице Европске уније чине 64,0 одсто укупне размене.
Други највећи партнер су земље ЦЕФТА, са којима је остварен суфицит у размени од 1,58 милијарди долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), производа од метала, као и извоза разних готових производа.
Међугодишњи скок индустријске производње 12 одсто
Индустријска производња у Србији забележила је међугодишњи раст од 11,7 одсто у новембру ове године, чему је највећи допринос дао сектор снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација са скоком од 31,8 процената, према данашњим подацима Републичког завода са статистику.
Према истом извору, индустријска производња је у новембру 2015. већа за 16,6 процената у односу на прошлогодишњи просек, док је за 11 месеци ове године већа за 7,9 одсто у односу на исти период 2014.
Поред сектора снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација, велики раст је забележен и у рударству, за 23,3 процента, и у прерађивачкој индустрији - 5,8 одсто.
У новембру 2015. године је, у поређењу са истим лањским месецом, забележен раст производње енергије (27,9 одсто), интермедијарних производа, осим енергије (10,5), трајних производа за широку потрошњу (5,0) и нетрајних производа за широку потрошњу (2,8), док је пад забележен у производњи капиталних производа (1,5 одсто).
На месечном ниувоу, у новембру је, према десезонираним подацима, укупна индустријска производња порасла 2,2 одсто, при чему је прерађивачка остварила раст од 1,5 процената.
У односу на просек из 2014, десезонирани индекс индустријске производње за новембар показује за индустрију укупно раст од 9,9 процената, а за прерађивачку индустрију од 5,7 одсто, наводи се у саопштењу РЗС.
(Танјуг)
