Након јучерашње последње понуде Владе Србије, Есмарк је касно синоћ доставио контрапонуду која ће бити размотрана до сутра ујутру.Без обзира на то какав ће бити исход тих преговора, Железара ће наставити да ради, поручио је раније премијер Александар Вучић истакавши да ће у то уложити “последњу кап зноја”.
Вучићев план Б је ангажовање менаџмента који би чиниле особе које добро познају ову област - да набављају сировину и продају челик. А све би било рађено под пуном контролом државе.Није познато шта је била последња понуда Владе Србије, као и ни шта садржи контрапонуда Есмарка. Није познато ни где је “запело”.
Према речима премијера Вучића, држава је уложила све што је могла у те преговоре.Премијер је рекао да Србија од те америчке компаније тражи гаранције да неће напустити Србију након што потроши наше сировине.Медији су пренели да је Влада Србије тражила и да има увид у сваку исплату и уплату Железаре.
Такође, писало се, и да је Србија тражила да у случају било каквог спора на томе буду ангажовани домаћи судови а не међународна арбитража.С друге стране Американци наводно нису пристали на полагање гаранције од 20 милиона долара које је тражила Србија, а од Владе Србије траже гаранције за кредит од 200 милиона долара.У недостатку правих информација, различити извори пласирају различите информације о могућем исходу преговора са Есмарком до тога да су они већ окончани повољним исходом.
Саговорник Танјуга, близак владиним изворима, рекао је раније да, међутим, још није дошло до приближавања ставова између Владе Србије и Есмарка и да, по свему судећи, Есмарк нема логистику, односно људе преко којих би могао да набави сировине
по повољнијој цени, од чега ће у великој мери зависити пословање и судбина Железаре.
Да би се сировине за Железару набавиле по повољнијој цени потребно је наручити већу количину и издвојити у старту више новца.Есмарк изгледа нема ни довољно новца, с обзиром на то да тражи од Владе Србије да буде гарант кредита од најмање 200
милиона евра, који би та компанија узела ради улагања у челичану.Есмарк, наводно, још није пристао да положи минималну гаранцију, која би била између 15 и 20 милиона евра.
Истовремено, Влада Србије од Есмарка тражи чврсте гаранције да ће обезбедити производњу у наредних пет година, не желећи да се догоди да Есмарк напусти Смедерево када потроши постојеће сировине у Железари вредне око 90 милиона долара.
Од Есмарка се заправо очекује да има реалан бизнис план за набавку сировина, квалитет робе, дистрибуцију, пласман, као и да обезбеди нова тржишта, да би могао да се оствари предвиђени профит након покретања друге високе пећи.
Очекује се такође да Железара под менаџментом Есмарка месечно производи између 170.000 и 180.000 тона, док сада челичана производи око 350.000 тона годишње.
Процењује се, наиме, да ће укупни трошкови Железаре у 2015. износити око 900 милиона долара, на пример за сировине, плате, енергенте, транспорт и све друго, али и да ће у наредном периоду укупни трошкови премашити милијарду долара годишње.
Захтев Владе Србије је и да Есмарк не отпушта раднике, којих има нешто више од 5.000, већ да тај број буде смањен природним одливом, одласком у пензију око 250 радника током ове године.
Иначе, синдикати Железаре су са Есмарком већ договорили да у наредном периоду буде спроведена реорганизација и додатна обука радника за прерасподелу радне снаге, али није било речи о отпуштању нити социјалном програму за раднике.
Есмарк је породична компанија, основана 2003. године и једна је од водећих у САД у производњи и продаји равно-ваљаног челика и челичних плоча. Њен оснивач, извршни директор и председник је Џејмс Бушар.
О преговорима Владе Србије И Есмарка изјаснио се и амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби рекавши да је оптимиста, али да је право питање може ли ико учинити пословање Железаре профитабилним.
Он је раније изразио уверење да би Есмарков тим то могао да оствари, али је истакао и да је, за Смередево и Србију у целину, у игри много радних места, као и да се преговори одвијају "у компликованом тренутку" за индустрију челика због пада светске потрошње.
Иначе, Железара је први пут продата након стечаја у марту 2003. америчком "Ју-Ес стилу" за 23 милиона долара и до почетка 2012. је била велики извозник и обухватала до 13 одсто укупног извоза Србије.
Влада Србије је у јануару 2012. године откупила Железару од америчког "Ју-Ес-Стила" за симболичан један долар.
Држава сада месечно помаже производњу у Железари са око 10 милиона долара.
