треба им обезбедити повољније услове финансирања, смањити број административних процедура и омогућити повољан пословни амбијент. Било би добро да се на мали бизнис обрати више пажње јер су се управо мале компаније у Србији показале у пословању врло значајне. На њих бројчано отпада 99,4 одсто предузећа која послују код нас. Оне запошљавају 60 одсто радника и у извозу учествују с 34 одсто па би бржи развој добродошао, али како доћи до њега? Кредити су за њих често прескупи, а у банкама сматрају да су ризичнији од велике привреде.
– Финансирање малог и средњег бизниса код нас је проблем – нема развијеног тржишта капитала – каже координатор Форума малих и средњих предузећа при Привредној комори Србије Александар Грачанац. – Они немају ни повољне финансијске подстицаје за технолошки развој. Проблема има више, али су поменути свакако у врху.
За финансирање малог и средњег бизниса, као и предузетништва у Србији, могли би доћи мало бољи дани. Рецимо, турска Халк банка, која је за 10,1 милиона евра купила Чачанску банку, најавила је да ће бити највише усмерена ка малом бизнису, као и то да неће бити регионални играч. Чим се поступак преузимања заврши, селе седиште у Београд, а планирају и отварање пословних јединица у целој Србији. Та банка је сада у Војводини присутна само у Новом Саду.
О томе шта мали и средњи предузетници могу очекивати, професор с Београдске банкарске академије др Бранко Живановић каже:
– Мислим да ће наступ те финансијске куће на нашем тржишту бити другачији него што смо до сада навикли – наводи он. – Они ће се бавити сектором становништва, али у фокусу имају предузетнике и мали и средњи бизнис. Већ су присутни у Македонији, зато су имали прилику да и више и боље упознају спрско тржиште него друге значајније банке које су овде долазиле. То ће им свакако бити предност, посебно на почетку рада.
Д. Вујошевић
