Као разлози те одлуке наводе се презадуженост и неспособност измиривања даљих обавеза. У девет ветеринаских станица више нема ни запослених. Без ветеринара и осталог особља остале су у Војводини станице у Новом Кнежевцу и Белој Цркви. Поједине имају још веома мало запослених. Тако их у станици у Владимирцима ради седам, у Бачкој Тополи пет. У Ковину ће радну књижицу назад добити четворо радника, а у Жабљу само један. Стечај је известан и у станици у Пландишту.
Међутим, информације о могућем стечају изазвале су праву збрку у тој бранши јер су поједине ветеринарске станице затечене таквим развојем догађаја. Очекивале су, наиме, новог власника и чекале следећи месец, када истиче рок да Агенција за приватизацију каже по којем моделу ће ићи даља продаја, али на стечај нису ни помишљале. Поменимо, реч је о још увек незваничном списку радне групе Министарства привреде о предузећима која иду у стечај, али он није демантован.
– Није нам јасно о чему се ради и нико нас није обавестио о могућем стечају. Нема никаквог разлога да се то деси јер послујемо позитивно, никада нисмо били у блокади и радимо свој посао – каже за „Дневник“ директор Ветеринарске станице „Бачка Топола“ у Пачиру Тибор Тот.
У тој ветеринарској станици има пет запослених, а по директоровим речима, плате су редовне и солидне. При том, станица је од Министарства пољопривреде добила задужења, то јест одобрење за рад на терену, те тренутно њени ветеринари „покривају“ четири-пет села. Подсетимо, радна група Мнистарства привреде је, по још увек незваничним информацијама, направила списак од 179 предузећа која иду у стечај, а ако буде тако, у њима ће без посла остаи више од 5.000 људи. Међутим, још увек је све поприлично збркано, што говори и случај ветеринарске станице у Пачиру, али и других предузећа у којима тврде да послују позитивно и да не знају због чега их држава сад гура у стечај. Једна од могућности је да за њих нема заинтересованих купаца па им је тај статус додељен по аутоматизму.
Иначе, приватизација многих ветеринарских станица пре неколико година одвијана је под, у најмању руку, необичним околностима. Од јесени 2007. године до краја 2009. продато је стотинак ветеринарских станица у Србији, али су бројни уговори врло брзо раскинути. Познат је, рецимо, био случај новосадске породице која је за сина који је завршио Ветеринарски факултет купила неколико ветеринарских станица у Војводини, а неке од њих су продаване и за милион и по евра. Разлози за раскидање уговора углавном су били неинвестирање, непоштовање социјалног програма, неплаћање рата, непоштовање континуитета у пословању...
У ветринарској бранши, међутим, напомињу да је кривице за крах неких приватизација било и у Агенцији за приватизацију. Тако је, рецимо, због услова које је држава поставила, то јест обавезе пререгистрације предузећа након продаје, било немогуће обезбедити континуирано пословање с обзиром на то да је било потребно макар десетак дана да се фирма, односно некадашња јавна установа, пререгиструје, а морала је, по закону, то да учини за два-три дана те су уговори поништвани и због тога.
С. Г. – Д. В.
Џаба упозорења
Ветеринари су пре приватизације ветеринарских станица тражили да се, због специфичности посла, поставе посебни услови за продају, односно да се води рачуна о томе ко улази у тај посао, да не би дошло до урушавања струке. Јер, јавна ветеринарска служба је веома важна за сваку општину и свако село, с обзиром на то да јој је основни задатак брига о животињама и спречавање заразних болести. Нажалост, многе станице у Војводини у приватизацији су пропале, а неки су се објекти и буквално урушили. Тренутно у Војводини има 27 јавних ветеринарских станица.
