су узроковале да се наша држава нађе на самом зачељу све дуже колоне нација које економски и технолошки напредак граде на властитој памети. Да заостајање Србије у технолошком смислу постаје све алармантније, доказују и најновији подаци, по којима је само корејски телекомуникациони yин „Самсунг” током прошле године Европској канцеларији за патенте (Еуропеан Патент Оффице) поднео равно 2.541 патентну пријаву, што је број који надмашује једнодеценијску продукцију српске, патентним пријавама заштићене, памети.
Док су у српском Заводу за заштиту интелектуалне својине током протекле године овдашњи проналазачи пријавили само 202 патента, нешто више од половине (53 одсто) од до сада незабележених 274.000 патената пријављених ЕПО-у прошле године, долази из свега три, и то неевропске земље – САД, Кине и Јапана. Да су Кинези одавно престали да копирају технолошки напредније земље, већ се све више ослањају на властиту памет, доказује и податак да је тамошња компанија „Хуавеи”, све јача у глобалној трци у једној од најбрже растућих грана привреде, телекомуникацијама, пријавила у Европи чак 49 одсто више патената него што је то био случај претходне, 2013. године.
И док је свет под правом опсадом иновација, број пријављених патената у Србији је, судећи по званичним подацима Завода за интелектуалну својину Србије, у константном паду. Само у последњој деценији је пао с 372 патента пријављена у 2005. години на поменута 202 у 2014, од чега је убедљиво највећи број пријава (146) дошао од физичких лица. Представници привредних субјеката су током прошле године пријавили 28 патената, што је број истоветан оном који је дошао са српских института и универзитета, који би требало да буду генератор технолошких иновација без којих нема ни економског опоравка земље и њене привреде. Баш као и у развијеном свету, највећи број домаћих пријава „отпада” на изуме с поља телекомуникација па је тако српској јавности још увек у сећању прошлогодишње такмичење за најбољу иновацију, подржано од Републичког министарства просвете, науке и технолошког развоја, на којем је унапређеним оптичким супервлакнима победила новосадска фирма „Шнајдер елекрик ДМС”. Тик до телекомуникација по бројности пријава су и српски патенти из области пољопривреде и прехрамбене производње, док није занемарљив ни број патената поднетих на проверу из области здравља и спасавања живота, као и разоноде.
М. Миљеновић
Кога то интересује
Мада је већ број поднетих патентних пријава ионако разочаравајући, има још један фактор који довољно речито говори о томе да смо као нација далеко на зачељу узлазне спирале технолошког напретка. Наиме, ако се при свему томе има у виду и да је проценат потврђених патената у Србији, након обавезујућег дугог процеса њихове провере, готово срамотно мали, тек нешто изнад 20 одсто, слика о томе где је домаћа памет и колика је заинтересованост за њену практичну употребу, још је суморнија.
