а овогодишња је процењена на 21,5 одсто.У 2016. години стопа незапослености у Србији ће, прогнозира та организација, пасти на 19,96 одсто, у 2017. години на 18,96, у 2018. на 18,24, да би 2019. износила 17,7 одсто. Међутим, подаци МОР-а, наше званичне статистике и Националне службе за запошљавање различити су...
Како је крајем прошле недеље објавио Републички завод за статистику, стопа незапослености у Србији у четвртом тромесечју 2014. била 16,8 одсто, што је 0,8 процентних поена мање него у трећем кварталу. Уз то, пала је и стопа запослености – на 40,4 одсто, са 40,6, колико је износила у трећем кварталу 2014, док је стопа неформалне запослености била 0,8 одсто већа него у трећем кварталу.
Међу запосленима 24,2 одсто чини такозвана неформална запосленост, што подразумева рад у нерегистрованим предузећима, рад у регистрованим предузећима али без важећег уговора и социјалног и пензионог осигурања, као и неплаћен помажући рад чланова домаћинства.
Из тога је јасно да су у Србији запосленост и незапосленост варљиве категорије и, када се говори о паду незапослености, ваља имати на уму да нам ни запосленост не расте па је то прави статистички галиматијас.
Подаци о запослености такође се разликују. Све у свему, сви су у праву, а објашњење је, веле стручњаци, у методологији. Наиме, подаци о паду стопе незапослености дају се на основу Анкете о радној снази, која обухвата и неформално запослене, дакле у сивој зони, сезонске, привремене и повремене послове. Тако је, на пример, по тој анкети, стопа незапослености на крају 2013. била 20,1 одсто, а сасвим другачије их је збрајала Национална службе за запошљавање, која евидентира административну незапосленост, а она је исте године износила 28,9 одсто. Осим тога, ваља имати на уму да такозвана формална запосленост не даје свеобухватну слику јер снима тек 70 одсто „целокупне ситуације”, с обзиром на то да не обухвата мала предузећа, предузетнике и пољопривреднике.
Стручњаци образлажу да пад стопе незапослености не долази у првом реду због повећања запослености током целе године, већ због излаза радно активног становништва из зоне незапослености. Незапосленост је, тако, и 2014. пала услед раста запошљавања у јавном и приватном сектору, али и у сивој зони, навео је у свом истраживању вршилац дужности директора Републичког завода за статистику и сарадник часописа „Макроекономске анализе и трендови“ Милан Ковачевић. Он је оценио да свакако није добро повећавање такозване неформалне запослености, односно рада на црно.
Рецимо, запослени у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства све чешће прелазе из легалне зоне у сиву па је тако број лица која у овом сектору раде на црно у новембру 2014. био готово десет одсто већи у односу на октобар 2013. У сектору домаћинства која производе робу и услуге за сопствене потребе, број запослених у сивој зони удвостручен је у односу на исти период 2013. године.
– Као најозбиљнији, заправо, ту се може појавити проблем рада на црно, с обзиром на то да се у анкетном истраживању запосленим сматра и онај ко је изјавио да је у току референтне недеље најмање један сат радио на пословима за које је био плаћен у новцу или натури. До те „омашке” у пребројавању оних који имају посао долази и због сезонског раста запослености – објаснио је економиста Горан Николић.
С. Глушчевић
Запошљавали и под забраном
По доступним подацима, број запослених у приватном сектору од фебруара до новембра прошле године повећан је с 1.256.000 на 1.345.000. У јавном сектору, за који је лане важила забрана запошљавања, од фебруара до августа запосленост је порасла са 703.000 на 746.000 јер се, вероватно због потребе посла, прибегавало запошљавању на одређено време и по уговору о делу.
