министар за рад Александар Вулин и позвао послодавце да издају редовно обрачунске листиће радницима, а раднике да користе то своје законско право.
Вулин је новинарима након седнице Социјално-економског савета казао да су казне за послодавце који се тога не придржавају и до два милиона динара.
Он је казао да је обрачунски листић доказ на суду и има снагу извршне исправе како би радници могли да наплате своја потраживања односно добију неисплаћене плате.
"Молим послодавце да се тога придржавају и издају грађанима обрачунске листиће, то сте дужни без обзира на то да ли сте исплатили плату, а раднике позивам да користе то право", рекао је Вулин.
Вулин је казао да је приметно да се, како одмиче време од почетка примене Закона о раду и члана 121 који се односи на то, повећава број радника који на тај начин траже своја права, а приметно је и да се смањује број послодаваца који се придржава тога.
Он је казао да је то веома корисно за раднике који тако могу да затраже заостале плате судским путем, као и да је инспекција свакодневно на терену.
Како је рекао, држава ће се чврто борити против злоупотреба у тој области и санкционисати оне који се не придржавају прописа.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић рекао је да су послодавци у првих годину дана од почетка примене углавном поштовали члан 121 Закона о раду и давали листиће радницима, а да се сада дешава да послодавци не дају листиће, а самим тим не исплаћују ни зараде.
Судови су доста спори и то ствара проблеме, упозорио је Орбовић.
Он је саопштио податке којима расположе тај синдикат о томе које фирме не дају радницима обрачунске листиће за плате.
Орбовић је казао да су то између осталог, Грађевинско предузеће Ратко Митровић, Мостоградња АД Београд, Млекара Велика Плана, Агрокоп из Суботице, ЈКП Кумуналац Бабушница, ЈКП Лазаревац, ЈКП Комуналац Власотинце, ЈКП Бели извор Врњачка Бања, ЈКП Градско гробље из Крагујевца и Градске тржнице из Крагујевца.
"Интересантно је да од 10 предузећа, шест су јавно-комунална која у сваком случају не би смели да не поштују закон и буду ти који предњаче у његовом непоштовању", рекао је Орбовић.
Орбовић је указао и да још нису донети колективни уговори за област путне привреде и естраду наводећи да је сва документација послата ресорним министарствима пре неколико месеци, а да они још нису доставили своја мишљења.
Председник УГС Независност Бранислав Чанак казао је да радници у Србији све више не добијају ни листиће ни плате и да већина радника зависи од ефикасности инспекције рада, а да се на суду потребна процедура не спроводи у року.
Како је казао, можда би део решења могли да буду судови рада како би се ефикасније решавали ти проблеми и послодавци извршавали своје обавезе.
На седници СЕС-а осим речи о члану 121 Закона о раду било је речи и о проблемима у примени Закона о комуналним делатностима и Закона о рачуноводству.
Како су рекли чланови СЕС-а из редова послодаваца проблематично је што постоје велики проблеми у примени закона о рачуноводству, што наноси штету послодавцима, јер су финансијски извештаји три пута обимнији него раније, а чак и до пет пута у односу на европске директиве и прописе.
"Такав начин и промена закона уместо да се усклађује са међународним правилима, отишло се на супротну страну и дошло се до скупљег и компликованијег решења, а још увек нису завршени извештаји за претходну годину", рекао је председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић додајући да више од 250 милиона евра кошта промена закона, јер фирме морају да мењају софтвере и слично.
Атанацковић је рекао да је закључак са данашње седнице СЕС-а да би Министарство финансија требало да се изјасни око насталих проблема, сагледа их и у најкраћем року доведе у ред све што је потребно како би се прилагодили законодавству ЕУ.
Он се осврнуо и на примере кршења Закона о комуналним делатностима, о чему је такође било речи на СЕС-у истичући да би цене за све кориснике морале да буду исте, а да се у појединим општинама дешава да привредници плаћају знатно већу цену него физичка лица, односно грађани и то за исту комуналну услугу.
"Закон прописује да није дозвољено правити разлику у цени што се тиче привреде и грађана и то се мора променити, јер представља кршење неких уставних одредби", рекао је он.
Атанацковић је навео пример да се вода у неким општинама наплаћује три пута више привреди, у односу на грађане.
(Танјуг)
