бивше југословенске републике. Обим међусобне трговине данас износи око милијарду евра и поновно је у порасту, с тим да Словенија у тој трговини остварује суфицит од неких 200 милиона евра годишње, мада је уочљив тренд ка уравнотежењу. И словеначке инвестиције у Србији и даље су многобројније него српске у Словенији, али и ту се ситуација мења. А промениће се још више, ако се остваре обећања словеначког премијера др Мира Церара о даљем отклањању административних препрека српским инвеститорима.
Привредници обе земље, које се полако извлаче из дубоке економске кризе, искористили су посету на највишем државном нивоу за учешће на тзв. пословном форуму, који је одржан у Привредној комори Словеније. Преко 150 словеначких привредника састало се са 60 српских колега и у оквиру 7 панела расправљало о могућностима и потенцијалима међусобне сарадње, како у традиционалним привредним гранама, као што су грађевинарство, енергетика и туризам, тако и у областима информационих технологија и креативних индустрија. Било је говора и о приликама за фирме из Србије и Словеније у приватизационим процесима у обе земље и о једном од највећих инвестиционих подухвата у регији – пројекту „Београд на води“. Како домет пословног форума оцењују његови организатори и учесници?
Анте Милевој, директор Центра за међународно пословање у Привредној комори Словеније, сматра да је главни резултат форума јачање свести о томе да су Словенија и Србија део истог глобалног тржишта, на коме морају да наступају заједно, на пројектима, на којима могу да искористе своје компаративне предности, за добробит обе стране. По његовим речима, и у будућности највише сарадње очекује се у традиционалним индустријама, али је визија обе коморе да сарадњу прошире и на нове индустрије, у којима обе стране имају потенцијале за међународно запажене резултате, попут информационих технологија и креативне индустрије.
На питање да ли у Словенији након пропадања великих грађевинских фирми (СЦТ, Веград, Приморје) уопште постоје предузећа, која би могла да учествују у пројектима, као што је „Београд на води”, Изток Сељак, директор и сувласник концерна „Хидриа”, за „Дневник” одговара:
– Објективно, на првој линији их нема, преживело је неколико локално усмерених фирми са годишњим прометом око 100 милиона евра, без међународних искустава, али то не значи да не постоји могућност сарадње на регионалним пројектима, као што је управо „Београд на води“, а посебно на пројектима на трећим тржиштима.
Али потребно је да се удруже српске грађевинске фирме и словеначке високотехнолошке фирме, које производе опрему, као што је „Хидриа“ у области климатизације, и да заједнички наступе на трећим тржиштима – у Русији, Белорусији, каспијској регији, Азербејyану или у земљама Залива. Појединачно ништа не значимо, до великих послова не можемо да дођемо, а једни другима не представљамо конкуренцију. Морамо да се удружимо да бисмо постигли критичну масу. У државама, где су инвестиције јавног, државног и политичког карактера и где политика о њима одлучује, мора да нас подрже не само српска и словеначка влада, него и политика из читаве регије.
Сениха Мухареми Вукас (ауторка је новинарка из Словеније)
Енергијом ваља управљати
У области енергетике у Србији и Словенији не треба размишљати о изградњи нових капацитета, него пре свега о штедњи и управљању енергијом, а ту су велике неискоришћене могућности за сарадњу, оцена је Антона Папежа, представника Интеренерга.
– Отварањем енергетских тржишта између држава појављују се велики вишкови енергије. С једне стране, смањује се потрошња због штедње, а са друге стране сви национални системи, који су некада били самодовољни и укључивали су велике резерве, сада почињу да се користе оптимално. Поред тога се кроз шеме субвенционисања уводе обновљиви извори, који представљају додатне капацитете – наводи Папеж за „Дневник”, уз напомену да постоје велике могућности за сарадњу између предузећа у региону у коришћењу огромног хидропотенцијала овог подручја. – На том пољу управо фирме из Србије и Словеније контролишу технологију и веома су компатибилне.
