Речено им је, наиме, да је тај документ веома важан јер, рецимо, неће више морати да стављају кућу под хипотеку да би добили кредит за сетву већ ће им гаранција за враћање зајма бити будући род. Кредитираће их, по новом документу, и комерцијалне банке и прерађивачи, а паори ће зајам, у договору с повериоцима, враћати у новцу или роби.
Све ће бити лепо ако заиста буде тако. Међутим, упућени у проблематику финансирања радова у пољопривреди указују на то да нов закон, једини такав у овом делу Европе, даје много више права ономе ко паре даје него пољопривредницима због којих је писан.
– Закон је донет у брзом поступку и било је много очекивања, међутим, наишао је на разочарење оних који су очекивали да ће уз помоћ тог документа решити финансирање производње – каже за „Дневник” секретар Удружења за пољопривреду у Привредној комори Војводине Ђорђе Бугарин. – Закон није ставио у равноправан преговарачки однос дужника, то јест примарно пољопривредно газдинство, и повериоца, односно онога ко даје новац или улаже инпуте у производњу код тог газде. Дао је сва права ономе ко даје новац. А, рецимо, да би газдинство остварило своја права, ако је измирило обавезу, а друга страна није урадила своје, мора то да решава тужбом.
Такође, тај је закон дозволио да се злоупотреби статус повериоца, оцењује наш саговорник. Наиме, ако поверилац пошаље само једно обавештење ресорном министарству, газдинство се ставља у пасиван статус, а то значи да губи све подстицаје.
– То је крајње некоректан однос. Закон је прошао скупштинску процедуру без озбиљније расправе, нису прихваћене критике на лоша решења којих је било доста. Сада би било најбоље да тај закон не заживи у пољопривреди и да га пољопривредници веома добро прочитају, а нарочито да обрате пажњу на уговоре који ће им бити понуђени. Уколико повериоци буду примењивали закон онако како у њему пише, обим производње коју је финансирала прерађивачка индустрија биће мањи него раније и могли бисмо због тога имати вишеструке штете – наглашава Бугарин, и додаје да би боље било да се тај документ зове закон о заштити повериоца у пољопривреди него Закон о финансирању пољопривреде.
Поменимо, Удружење за пољопривреду у ПКВ-у предлагало је да се изради закон по којем ће Народна банка Србије омогућити пословним банкама да део обавезне резерве депоноване код НБС, на коју немају ни динар камате, усмере у наменско финансирање у пољопривреди за набавку инпута. По тој рачуници, на 1,3 милион хектара, колико заузима пет основних ратарских проиводњи, било би потребно обезбедити 590 милиона евра за финансирање набавке главних инпута – пестицида, ђубрива, горива и семена.
– Када имате повољан кредит с, рецимо, пет одсто динарске камате, за те основне производње, релаксирате свој економски положај у односу на друге производње које имате на газдинству. Тај би се кредит после могао претворити у кредит за залихе који би се давао прерађивачкој индустрији и она би га могла враћати у дванаестинама, како је некада било. Потребно би било обезбедити известан волумен новца који би заиста служио за повољно финансирање пољопривреде. Овако, продужава се агонија звана натурална размена у пољопривреди која не постоји нигде у свету осим у Србији – наглашава Бугарин.
С. Глушчевић
Преджетвено финансирање креће на лето
Преджетвено финансирање почеће 1. јуна следеће године, а у Министарству пољоприврде кажу да је у току друга, припремна, фаза. Европска банка за обнову и развој обучава банке, велике произвођаче и осигуравајућа друштва и Агенцију за привредне регистре о могућностима финансирања. У Агенцији је у току припрема посебног софтвера, где ће бити регистри уговора између пољопривредника и зајмодавца. На нивоу Министарства припрема се правилник који ће ближе уредити поједине законске одредбе, а тичу се регистра.
