Он је истакао да би ипак најсигурнији доказ био проналазак тела и утврђивање узрока смрти.
"Када је реч о доказивању, нема тела - нема дела је потпуна глупост. Данас су техника доказивања и форензика отишле толико далеко да се могу неке ствари утврдити на основу сателитских снимака, ДНК анализа, трагова косе...", навео је он за Танјуг.
Петронијевић сматра да је у случају Данке Илић направљена велика грешка у тренутку када су медији преузели улогу истражних органа, полиције, тужилаштва и свих оних који су законом овлашћени и стручно оспособљени да тај део посла раде.
"Нисам против тога да се медији обавештавају о томе шта се догађа, то је једна од обавеза истражних органа, али сам против тога да се то ради некритично и да се новинари који нису едуковани, правници, форензичари, мешају у послове у којима им није место. Објављују то с намером да се постигне ексклузивитет, па онда други медији, који то преносе само из потребе обавештавања јавности, исто то раде", објаснио је он.
Петронијевић напомиње да медији немају право да ометају истрагу, и додаје да сматра је у овом конкретном случају подбацило тужилаштво које је, како је рекао, морало да узме ствар у своје руке.
"По закону је виши тужилац у Зајечару газда на терену, он је требало да построји полицију, истражне органе, форензичаре, новинаре и каже 'информације које ћете објављивати ћемо вам ми дати' јер ускраћивање одређених информација у одређеном тренутку не значи прикривање од јавности, него значи потребу истраге", изјавио је он.
Према његовим речима, не постоји обавеза да се многи докази, елементи исказа поједних људи, материјални докази са терена, трагови објављују у јавности и врло често могу да шкоде истрази јер, додаје он, када се пусти информација да је девојчица убијена на начин на који су осумњичени признали, особа које је то урадила ће истог тренутка покушати да сакрије тело.
Петронијевић каже да иако је у време када је укидана смртна казна у Србији он имао другачији став и сматрао да смртна казна треба да остане, данас је његов став по том питању негативан јер је, према његовим речима, казна доживотног затвора потпуно адекватна замена за ту пресуду.
"Ако пођете од тога да се појединцу суди за најтежа кривична дела где је најчешће одузео некоме живот, онда - ко има право да њему одузме живот. Таквог појединца треба елиминисати из друштва, одузети му могућност да понови извршења кривичног дела, и то је сасвим довољно, а патња и потреба за некаквом осветом, то је реликт кривичног права", оценио је он.
(Telegraf.rs/Tanjug)
