Суперкуп не лечи ране

После двонедељне паузе, одбојкаши Војводине НС семе вратили су се раду и биће активни до краја јуна. Као и обично, рад ће се базирати више на младим играчима који ће кренути

 у припреме за наредну сезону у којој се очекује да заблистају пуним сјајем и буду окосница црвено-белог тима. По слегању прашине после пораза у финалу плеј-офа од Црвен звезде, замолили смо шефа стручног штаба Воше Страхињу Козића за објективну оцену сезоне која је завршена пре пола месеца и за коју се сви слажу да је била неуспешна, иако је освојен Суперкуп, један од три домаћа пехара.

- Пораз у финалу плеј-офа је неуспех за нас јер су нам амбиције досезале више од тога. Велики део одговорности за неуспех припада мени, али има доста ствари које су проузроковале неуспех, а које нису за новине. Мислим да смо титулу изгубили у трећој утакмици финала, на нашем терену, и ту је узрок пораза у читавој серији.

Недостајало нам је храбрости у одлучујућим тренуцима, али и стрпљења. Када се упореде наша и Звездина екипа, мислим да су екипе пођеднаких квалитета, па су сходно томе нијансе одлучиле шампиона. Звезда је имала више позитивне спортске дрскости, која нама фали већ неколико година, што се показало посебно у петој утакмици. Има играча који су дуго заједно и знају како се играју велике утакмице за титуле. Остаје нам жал што титулу нисмо коначно вратили у Нови Сад, али лично сам стекао ново тренерско и животно искуство ове сезоне – рекао је Козић.

Играла је Војводина НС семе на три фронта истовремено, знао је то да буде мач с две оштрице, јер је због честих и дугих путовања екипа била лишена одмора, тренинга и адекватнијих припрема за утакмице. Ипак, искуство стечено играњем међународних утакмица, води се као непроцењиво за сваки састав.

- Сада, када се све слегло и када се осврнем, можда је играње Лиге шампиона било превелики залогај за нас. Освајањем Челенy купа прошле године, наше амбиције су порасле, добили смо специјалну позивницу за елитно такмичење, с тим што мора да се каже да су постојала обећања да ће екипа остати на окупу. Десило се то да је окосница тима отишла у иностранство, у августу смо довели играче који су били слободни и за момке немам никакве замерке, већ само похвале за труд и залагање. Први део сезоне одиграли смо одлично и видела се велика мотивисаност код играча. Први пут освојили смо Меморијал „Жарко Петровић“ у јакој конкуренцији и амбиције су биле велике сходно томе. Екипа је прављена како је тада ситуација диктирала, морали смо да направимо конкурентнији тим за Лигу шампиона, обезбедили смо и победу у том такмичењу после доста година играња наших клубова и ни то не треба заборавити .

Звезда је још једном имала предност домаћег терена у финалу. Показало се да та предност и не мора да буде велика, али доста година уназад Новосађани нису с пол позиције улазили у доигравање.
- Предност домаћег терена у финалу јесте предност, али екипе су биле пођеднаке. У јануару смо имали тежак период, баш када нам то није требало. Тежак пут у Словенију, па дерби са Звездом, играње с Пољацима и то све у недељу дана и можда смо ту негде изгубили шансу за пол позицију пред плеј-оф и финале које смо желели. Нема ту алибија, тежак период је био погубан за крајњи исход. Да нисмо играли Лигу шампиона, играли бисмо неко друго евро-такмичење и питање колико би тада било утакмица и путовања. Играње у Лиги шампиона колико је било напорно, толико нам је и донело.
Колају приче о неизвесној будућности Козића на клупи Новосађана, али ће он свакако радити до краја јуна, до када има уговор, а не оптерећује се даљим развојем догађаја.

- Јуче смо наставили с радом и активни смо до краја јуна, до тада имам и уговор. Ако не будем био тренер Војводине наредне сезоне, отићи ћу поносан на године које сам ту провео. Исписали смо историју наше одбојке освајањем европског трофеја, уз то имам освојен Куп Србије и Суперкуп и два финала плеј-офа са Звездом. Максимално ћу професионално радити до краја јуна, како је замишљено, али ће бити више простора за рад с млађим играчима који су светла будућност нашег клуба – закључио је Козић.

М. Ристић

 

О млађим играчима

Од млађих играча, највећу шансу да се истакне имао је Давид Мехић, један од највећих талената српске одбојке. Козић истиче да је ситуација често диктирала колико ће се млађим играчима дати шанса, али се каје што Премовић није имао већу минутажу.
- Давид Мехић је био планиран да игра у већој мери и искористио је шансу и показао да је велика будућност клуба и српске одбојке и сигурно ће бити окосница у наредном периоду. Неђељко Радовић и Миран Кујунyић су играли сходно могућностима, екипа је прављена за највеће домете и минутажу су морали да добију искуснији играчи. Морам да нагласим да ми је жао и прихватам као грешку то што већу шансу нисам пружио Петру Премовићу јер се показао сјајно, радио, трудио се, али није имао довољно велику шансу. Ипак, тада је логика била да играју доведени играчи и није било реално да они седе на клупи – истакао је Козић.
 

EUR/RSD 117.1205
Најновије вести