На та својеврсна путовања организовањем предавања из различитих области, води их Српско-немачко друштво „Вандровка”, основано у новембру прошле године. Да је Новосађанима тако нешто било потребно, најбоље говори податак да је током прва два предавања, која су одржали доцент на Филозофском факултету др Николина Зобеница и др Владимир Сакач, сала Градске библиотеке била мала да прими све који су желели да чују више о немачкој држави, односно о доприносу немачке медицине савременом животу.
Иницијативу за оснивање Друштва покренула је професорка Весна Берић. Како каже, Друштво је основано с циљем ширења видика и упознавања на разним нивоима с немачком културом и животом у најширем смислу речи.
– Тај пут сазнања прожет је жељом за успостављањем дубљих културних, а можда и пријатељских веза – каже професорка Берић. – Назив друштва „Вандровка” садржи заправо у себи конотацију његових замишљених и жељених смерница. Вандровка је у конкретном случају метафора за излете и сусрете са свим манифестним облицима културе, науке и живота уопште с подручја немачког говорног језика. Само Друштво је остварење моје жеље из средњих година када, то сад могу да кажем, није била добро прихваћена.
По речима професорке Берић, један од основних повода је сусрет разних годишњица које су, иначе, устаљене одбране од заборава и белези сећања – 1.200 година од смрти изузетне личности целокупне историје Европе Карла Великог, оснивање европских, а пре свега немачких универзитета у распону од 600 до 200 година, 530 година од рођења Мартина Лутера заслужног за уобличавање јединственог немачког језика, а 330 година од рођења Јохана Себастијана Баха.
– Годишњице су везане за имена Јохана Волфганга фон Гетеа, Сигмунда Фројда, Вернера фон Сименса, Томаса Мана и низа других стваралаца различитих профила на изузетно важним подручјима друштва у целини – објашњава др Барић. – Читав низ је имена чије је стваралаштво отварало нове погледе на нове домене знања и тим знањима осветљавало епоху у којој су живели, и не само годишњице већ и догађаји, ликови или теме које припадају сфери српско-немаких додира, веза, утицаја, као нпр. Фридрих Барбароса, браћа Грим, или лексичке позајмљенице. Све то је довољан повод да пробуди пажњу истраживача, постане окосница излагања и подстакне њихову жељу да приближе слушаоцу неке важне сегменте стваралаштва тих важних личности значајних за ткање историје света. С друге стране стоји стална човекова потреба за освајањем мање познатих области и димензија знања у широком смислу речи.
Цитирајући Вила Дурана, који каже да, „Ако човека има среће, пре него што умре, сакупиће што више свог цивилизацијског наслеђа и пренеће га својој деци. До последњег даха ће бити захвалан на тој неисцрпној баштини, знајући да је та баштина наша душевна храна и наш вечни живот”, професорка можда на најбољи начин објашњава разлоге за активности „Вандровке”.
З. Милосављевић
Приче о Карлу Великом и Ђорђу Вајферту
План је да се у просеку једном месечно на различитим местима у граду одржвају предавања. Већ их је десетак уговорених, а прво на реду биће 9. јуна у Архиву Војводине, где ће публика присуствовати предавању „Вандровка – шта је то?“ Приче о Карлу Великом, Ђорђу Вајферту, само су још нека од њих.
