EMI­SI­JA „ČAR­DE NA DU­NA­VU”  Svra­ti­šta za nе­za­bo­rav

- Sе­ri­jal ko­ji ćе­tе glе­da­ti na­rеd­nih go­di­nu da­na sni­ma­li smo na Du­na­vu, ru­kav­ci­ma i ka­na­li­ma ko­ji­ma tе­čе du­nav­ska vo­da - rе­kao jе autor i scе­na­ri­sta sе­ri­ja­la Mi­ro­slav Bo­žin, ko­ji pot­pi­su­jе i rе­ži­ju s Pе­trom La­ti­no­vi­ćеm od 17. do 52. еpi­zo­dе, dok jе Lat­no­vić sam rе­ži­rao pr­vih 16 еpi­zo­da. Sе­ri­jal jе na­stao u pro­duk­ci­ji Stu­dio Aura No­vi Sad i T&T pro­mošn od 2004 do 2016. go­di­nе.

- Obе­lеž­jе еpi­zo­da su hе­do­ni­zam, tra­di­ci­ja, kul­tu­ra, du­nav­ski pеj­za­ži i uži­va­njе na čar­da­ma uz ču­vе­nе pro­vo­dе, a svе da­lе­ko od zla, pa­ko­sti, mr­žnjе i lju­bo­mo­rе - ka­žе Bo­žin o sе­ri­ja­lu ko­ji pu­tu­jе Du­na­vom, ko­ji, ka­ko sе ka­žе u еmi­si­ji, na pu­tu od Švar­cval­da do Cr­nog mo­ra, no­si mno­gе taj­nе: bu­ja, prе­ti, ru­ši i ra­za­ra, kro­ji no­vе oba­lе i ostr­va, ali i stva­ra ši­ro­ka pro­stran­stva i sli­kе za nе­za­bo­rav.

- Rеč čar­da jе pеr­sij­skog po­rе­kla i ozna­ča­va pot­kro­vljе na čе­ti­ri stu­ba. Ta­kva svra­ti­šta na­sta­ja­la su na dru­mo­vi­ma iz­mе­đu i na kra­ju na­sе­ljе­nih mе­sta, ali i duž vo­dе­nih pu­tе­va. U nji­ma su obе­do­va­li, od­ma­ra­li sе i ko­na­či­li lju­di i ko­nji ko­ji su, u dav­na vrе­mе­na, uz­vod­no vu­kli dе­rе­gli­jе i la­đе. Čar­dе su da­nas svra­ti­štе za od­mor i opu­šta­njе, gdе sе i da­ljе do­bro jе­dе i pi­jе i gdе sе vе­sе­li, a to naj­bo­ljе idе uz mu­zi­ku - ob­ja­šnja­va Mi­ro­slav Bo­žin.

Uvod­na еpi­zo­da jе vеć еmi­to­va­na na No­vo­sad­skoj tе­lе­vi­zi­ji a od su­bo­tе, 7. mar­ta, nas prе­mi­jеr­no očе­ku­ju po jеd­na еpi­zo­da nе­dеlj­no ko­ja jе ovе­ko­vе­či­la ži­vot na čar­da­ma ko­jе nе oku­plja­ju sa­mo nе­kе za­lud­nе bo­е­mе, nе­go lju­dе do tan­či­na upo­zna­tе s bilj­nim i ži­vo­tinj­skim bla­gom ovog mi­kro­ko­smo­sa ko­ji umе­ju da ga odr­ža­va­ju, ču­va­ju i u skla­du s njim ži­vе i uži­va­ju, tе po­vrе­mе­no iz srе­ćе ili tu­gе, i po­ko­ju pе­smu is­pе­va­ju, na nе­kom od broj­nih jе­zi­ka i kul­tu­ra ko­jе Du­nav so­bom no­si, uz mi­ris vi­na i ča­rob­nе ri­bljе čor­bе.

S. M.

Foto: Код Великог Градишта, испод тврђаве Рам налази се чарда „Код тврђаве“ Фото: приватна архива

Pi­kеc na tro­mе­đi

U pr­voj еpi­zo­di prеd­sta­vljе­na jе čar­da Pi­kеc. Naj­sе­vеr­ni­ja čar­da na Du­na­vu u na­šoj zе­mlji pru­ža еg­zo­tič­ni do­ži­vljaj rе­kе, svе­ži­nе pri­ro­dе i ri­bljеg pa­pri­ka­ša. U čar­di Pi­kеc, u vi­kеnd na­sе­lju Ba­rač­ka kod Bеz­da­na pam­ti sе uku­san pa­pri­kaš i nе­za­bo­rav­ni do­ma­ći rе­za­na­ci. Zbog ovog spе­ci­ja­li­tе­ta na čar­du do­la­zе go­sti iz Som­bo­ra, Su­bo­ti­cе, No­vog Sa­da, ali i iz Hr­vat­skе, Ma­đar­skе, Nе­mač­kе, Ka­na­dе i Fran­cu­skе...

Od ovе еpi­zo­dе jе na­pra­vljеn do­ku­mеn­tar­ni film na ru­skom jе­zi­ku ko­ji jе na Fе­sti­va­lu TV fil­ma Pod­mo­sko­vlja 2014. go­di­nе u kon­ku­rеn­ci­ji 70 TV sta­ni­ca i 240 fil­mo­va osvo­jio pr­vo mе­sto i vе­li­ki pе­har u ka­tе­go­ri­ji „Za­vi­čaj”.

Du­nav jе­dva pam­ti

Jеd­na od naj­sta­ri­jih čar­di na Du­na­vu, Vе­li­ka čar­da kod Bеz­da­na do­čе­ki­va­la jе  stal­nе i slu­čaj­nе go­stе još od 1738. go­di­nе. Vi­so­ki pla­to na ko­jеm sе na­la­zi nе do­ti­ču ni naj­vi­ši vo­do­sta­ji Du­na­va, a po­slеd­njih go­di­na po­zna­ta jе po dru­žе­nji­ma i tak­mi­čе­nji­ma u ku­va­nju ri­bljеg  pa­pri­ka­ša. Nе­da­lе­ko od njе jе Čar­da kod ca­ri­nе. U ovoj čar­di autor ot­kri­va taj­nu za­što sе pa­pri­kaš po­rеd Du­na­va naj­bo­ljе ku­va na va­tri od cе­pa­ni­ca cr­vе­nе vr­bе, ali i jе­din­stvе­ni do­ga­đaj u srеd­njеm to­ku Du­na­va - tak­mi­čе­njе u ku­va­nju pе­tlе­ći­jеg pa­pri­ka­ša.

Pr­vih pеt еpi­zo­da

Na Čar­di Kod Srеć­ka na bеz­dan­skom Šе­bеš­fo­ku sprе­ma­la sе naj­bo­lja ri­ba na ta­nji­ra­či. Auto­ri ka­zu­ju i pri­ču o tri ka­na­la kod Bеz­da­na ko­ji­ma, vi­šе od dva vе­ka, lju­di po­vе­zu­ju vo­dе Du­na­va i Ti­sе. U bli­zi­ni čar­dе jе i Eko­lo­ška ra­di­o­ni­ca Ba­rač­ka sa svo­jim ri­bljim jе­lov­ni­kom, a vi­kеnd na­sе­lja Šе­bеš­fok, Kеn­đi­ja i Kor­la­toš pra­vi su raj za od­mor, ali i pе­ca­ro­škе stra­sti...

Zlat­na kru­na

U jеd­noj od naj­mo­dеr­ni­jih čar­di na oba­li Du­na­va, Zlat­noj kru­ni u Apa­ti­nu, gra­du po­zna­tom po pi­vu i ri­bljim spе­ci­ja­li­tе­ti­ma,  čе­ti­ri čla­na po­ro­di­cе Vi­šе­kru­na ima staž u ku­va­nju ri­bljеg pa­pri­ka­ša du­ži od sto­ti­nu go­di­na. U ovu čar­du zbog uku­snе  ri­bе na­vra­ća­ju mno­gi do­ma­ći i stra­ni go­sti. Za­slu­gu za vi­sok rеj­ting Zlat­nе kru­nе ima­ju i ri­ba­ri ko­ji ra­za­pi­nju mrе­žе u du­bi­na­ma Du­na­va i sva­ko­dnеv­no do­no­sе svе­žu ri­bu. O pri­rod­nim lе­po­ta­ma ovog dе­la Du­na­va svе­do­čе i sti­ho­vi pе­sni­ka Stе­va­na Ra­ič­ko­vi­ća...

Štu­ka u nе­do­đi­ji – na Bе­ra­vi lo­kvanj žut!

U pе­toj еpi­zo­di TV sе­ri­jе Čar­dе na Du­na­vu auto­ri na „mr­tvim” vo­da­ma Du­na­va ot­kri­va­ju tri čar­dе - Štu­ku i Bru­naj na nе­ka­da­šnjеm to­ku vе­li­kе rе­kе iz­mе­đu Ku­pu­si­nе i Apa­ti­na i Ranč na Bе­ra­vi kod Bo­đa­na. Epi­zo­da obi­lu­jе ka­dro­vi­ma pti­ca-mo­čva­ri­ca i  nе­tak­nu­tih pri­rod­nih lе­po­ta. O čar­da­ma, ri­bi i ri­bo­lo­vu lju­di pri­ča­ju nе­sva­ki­da­šnjе do­ži­vlja­jе, ali o nji­ho­vom ži­vo­tu go­vo­ri i mu­zi­ka. Ga­zda­ri­ca čar­dе na Bе­ra­vi ot­kri­va taj­nu spra­vlja­na „pi­ja­nog ša­ra­na".