ЕМИ­СИ­ЈА „ЧАР­ДЕ НА ДУ­НА­ВУ”  Свра­ти­шта за не­за­бо­рав

Чар­де су ме­ста на ко­ји­ма се за­бо­ра­вља­ју бри­ге и сва­ко­дне­ви­ца град­ске вре­ве, то је ан­ти­стрес те­ра­пи­ја, ка­же Ми­ро­слав Бо­жин аутор се­ри­ја­ла „Чар­де на Ду­на­ву”, ко­ји ће­мо у 52 епи­зо­де гле­да­ти на Но­во­сад­ској те­ле­ви­зи­ји, су­бо­том у 15 ча­со­ва, а ре­при­зе не­де­љом у 23 и че­тврт­ком у 16.30 ча­со­ва.
Kod Velikog Gradišta, ispod tvrđave Ram nalazi se čarda „Kod tvrđave“ Foto: privatna arhiva
Фото: Код Великог Градишта, испод тврђаве Рам налази се чарда „Код тврђаве“ Фото: приватна архива

- Се­ри­јал ко­ји ће­те гле­да­ти на­ред­них го­ди­ну да­на сни­ма­ли смо на Ду­на­ву, ру­кав­ци­ма и ка­на­ли­ма ко­ји­ма те­че ду­нав­ска во­да - ре­као је аутор и сце­на­ри­ста се­ри­ја­ла Ми­ро­слав Бо­жин, ко­ји пот­пи­су­је и ре­жи­ју с Пе­тром Ла­ти­но­ви­ћем од 17. до 52. епи­зо­де, док је Лат­но­вић сам ре­жи­рао пр­вих 16 епи­зо­да. Се­ри­јал је на­стао у про­дук­ци­ји Сту­дио Аура Но­ви Сад и Т&Т про­мошн од 2004 до 2016. го­ди­не.

- Обе­леж­је епи­зо­да су хе­до­ни­зам, тра­ди­ци­ја, кул­ту­ра, ду­нав­ски пеј­за­жи и ужи­ва­ње на чар­да­ма уз чу­ве­не про­во­де, а све да­ле­ко од зла, па­ко­сти, мр­жње и љу­бо­мо­ре - ка­же Бо­жин о се­ри­ја­лу ко­ји пу­ту­је Ду­на­вом, ко­ји, ка­ко се ка­же у еми­си­ји, на пу­ту од Швар­цвал­да до Цр­ног мо­ра, но­си мно­ге тај­не: бу­ја, пре­ти, ру­ши и ра­за­ра, кро­ји но­ве оба­ле и остр­ва, али и ства­ра ши­ро­ка про­стран­ства и сли­ке за не­за­бо­рав.

- Реч чар­да је пер­сиј­ског по­ре­кла и озна­ча­ва пот­кро­вље на че­ти­ри сту­ба. Та­ква свра­ти­шта на­ста­ја­ла су на дру­мо­ви­ма из­ме­ђу и на кра­ју на­се­ље­них ме­ста, али и дуж во­де­них пу­те­ва. У њи­ма су обе­до­ва­ли, од­ма­ра­ли се и ко­на­чи­ли љу­ди и ко­њи ко­ји су, у дав­на вре­ме­на, уз­вод­но ву­кли де­ре­гли­је и ла­ђе. Чар­де су да­нас свра­ти­ште за од­мор и опу­шта­ње, где се и да­ље до­бро је­де и пи­је и где се ве­се­ли, а то нај­бо­ље иде уз му­зи­ку - об­ја­шња­ва Ми­ро­слав Бо­жин.

Увод­на епи­зо­да је већ еми­то­ва­на на Но­во­сад­ској те­ле­ви­зи­ји а од су­бо­те, 7. мар­та, нас пре­ми­јер­но оче­ку­ју по јед­на епи­зо­да не­дељ­но ко­ја је ове­ко­ве­чи­ла жи­вот на чар­да­ма ко­је не оку­пља­ју са­мо не­ке за­луд­не бо­е­ме, не­го љу­де до тан­чи­на упо­зна­те с биљ­ним и жи­во­тињ­ским бла­гом овог ми­кро­ко­смо­са ко­ји уме­ју да га одр­жа­ва­ју, чу­ва­ју и у скла­ду с њим жи­ве и ужи­ва­ју, те по­вре­ме­но из сре­ће или ту­ге, и по­ко­ју пе­сму ис­пе­ва­ју, на не­ком од број­них је­зи­ка и кул­ту­ра ко­је Ду­нав со­бом но­си, уз ми­рис ви­на и ча­роб­не ри­бље чор­бе.

С. М.

Фото: Код Великог Градишта, испод тврђаве Рам налази се чарда „Код тврђаве“ Фото: приватна архива

 

Пр­вих пет епи­зо­да

Пи­кец на тро­ме­ђи

У пр­вој епи­зо­ди пред­ста­вље­на је чар­да Пи­кец. Нај­се­вер­ни­ја чар­да на Ду­на­ву у на­шој зе­мљи пру­жа ег­зо­тич­ни до­жи­вљај ре­ке, све­жи­не при­ро­де и ри­бљег па­при­ка­ша. У чар­ди Пи­кец, у ви­кенд на­се­љу Ба­рач­ка код Без­да­на пам­ти се уку­сан па­при­каш и не­за­бо­рав­ни до­ма­ћи ре­за­на­ци. Због овог спе­ци­ја­ли­те­та на чар­ду до­ла­зе го­сти из Сом­бо­ра, Су­бо­ти­це, Но­вог Са­да, али и из Хр­ват­ске, Ма­ђар­ске, Не­мач­ке, Ка­на­де и Фран­цу­ске...

Од ове епи­зо­де је на­пра­вљен до­ку­мен­тар­ни филм на ру­ском је­зи­ку ко­ји је на Фе­сти­ва­лу ТВ фил­ма Под­мо­ско­вља 2014. го­ди­не у кон­ку­рен­ци­ји 70 ТВ ста­ни­ца и 240 фил­мо­ва осво­јио пр­во ме­сто и ве­ли­ки пе­хар у ка­те­го­ри­ји „За­ви­чај”.

Ду­нав је­два пам­ти

Јед­на од нај­ста­ри­јих чар­ди на Ду­на­ву, Ве­ли­ка чар­да код Без­да­на до­че­ки­ва­ла је  стал­не и слу­чај­не го­сте још од 1738. го­ди­не. Ви­со­ки пла­то на ко­јем се на­ла­зи не до­ти­чу ни нај­ви­ши во­до­ста­ји Ду­на­ва, а по­след­њих го­ди­на по­зна­та је по дру­же­њи­ма и так­ми­че­њи­ма у ку­ва­њу ри­бљег  па­при­ка­ша. Не­да­ле­ко од ње је Чар­да код ца­ри­не. У овој чар­ди аутор от­кри­ва тај­ну за­што се па­при­каш по­ред Ду­на­ва нај­бо­ље ку­ва на ва­три од це­па­ни­ца цр­ве­не вр­бе, али и је­дин­стве­ни до­га­ђај у сред­њем то­ку Ду­на­ва - так­ми­че­ње у ку­ва­њу пе­тле­ћи­јег па­при­ка­ша.

Пр­вих пет епи­зо­да

На Чар­ди Код Срећ­ка на без­дан­ском Ше­беш­фо­ку спре­ма­ла се нај­бо­ља ри­ба на та­њи­ра­чи. Ауто­ри ка­зу­ју и при­чу о три ка­на­ла код Без­да­на ко­ји­ма, ви­ше од два ве­ка, љу­ди по­ве­зу­ју во­де Ду­на­ва и Ти­се. У бли­зи­ни чар­де је и Еко­ло­шка ра­ди­о­ни­ца Ба­рач­ка са сво­јим ри­бљим је­лов­ни­ком, а ви­кенд на­се­ља Ше­беш­фок, Кен­ђи­ја и Кор­ла­тош пра­ви су рај за од­мор, али и пе­ца­ро­шке стра­сти...

Злат­на кру­на

У јед­ној од нај­мо­дер­ни­јих чар­ди на оба­ли Ду­на­ва, Злат­ној кру­ни у Апа­ти­ну, гра­ду по­зна­том по пи­ву и ри­бљим спе­ци­ја­ли­те­ти­ма,  че­ти­ри чла­на по­ро­ди­це Ви­ше­кру­на има стаж у ку­ва­њу ри­бљег па­при­ка­ша ду­жи од сто­ти­ну го­ди­на. У ову чар­ду због уку­сне  ри­бе на­вра­ћа­ју мно­ги до­ма­ћи и стра­ни го­сти. За­слу­гу за ви­сок реј­тинг Злат­не кру­не има­ју и ри­ба­ри ко­ји ра­за­пи­њу мре­же у ду­би­на­ма Ду­на­ва и сва­ко­днев­но до­но­се све­жу ри­бу. О при­род­ним ле­по­та­ма овог де­ла Ду­на­ва све­до­че и сти­хо­ви пе­сни­ка Сте­ва­на Ра­ич­ко­ви­ћа...

Шту­ка у не­до­ђи­ји – на Бе­ра­ви ло­квањ жут!

У пе­тој епи­зо­ди ТВ се­ри­је Чар­де на Ду­на­ву ауто­ри на „мр­твим” во­да­ма Ду­на­ва от­кри­ва­ју три чар­де - Шту­ку и Бру­нај на не­ка­да­шњем то­ку ве­ли­ке ре­ке из­ме­ђу Ку­пу­си­не и Апа­ти­на и Ранч на Бе­ра­ви код Бо­ђа­на. Епи­зо­да оби­лу­је ка­дро­ви­ма пти­ца-мо­чва­ри­ца и  не­так­ну­тих при­род­них ле­по­та. О чар­да­ма, ри­би и ри­бо­ло­ву љу­ди при­ча­ју не­сва­ки­да­шње до­жи­вља­је, али о њи­хо­вом жи­во­ту го­во­ри и му­зи­ка. Га­зда­ри­ца чар­де на Бе­ра­ви от­кри­ва тај­ну спра­вља­на „пи­ја­ног ша­ра­на".

EUR/RSD 117.5965
Најновије вести