SRPSKA GEJMING INDUSTRIJA NASTAVILA RAST I TOKOM 2025. GODINE Prihodi dobri, ali zapošljavanje usporava
Industrija video-igara u Srbiji nastavila je rast i tokom 2025. godine, dostigavši 222 miliona evra prihoda među najuspešnijim kompanijama, dok su igre domaćih studija preuzete više od 300 miliona puta širom sveta.
Uprkos ovim rezultatima, sektor ulazi u period opreznijeg razvoja, uz smanjenje broja zaposlenih i rekordno nizak broj planiranih novih pozicija.
Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije, ukazao je da gejming industrija predstavlja jedan od najperspektivnijih segmenata domaće digitalne ekonomije i važan potencijal za dalji razvoj inovacija i izvoza. On je dodao da trendovi pokazuju da ovaj sektor održava rast, a na njega utiče AI, razvoj klaud kompjutinga, mobilnih i inovativnih rešenja, te da na globalnom tržištu i dalje dominiraju SAD, Japan i Kina.
Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije, ukazao je da gejming industrija predstavlja jedan od najperspektivnijih segmenata domaće digitalne ekonomije i važan potencijal za dalji razvoj inovacija i izvoza
Asocijacija industrije video-igara Srbije (SGA) osmu godinu zaredom objavila je godišnji izveštaj o stanju domaće gejming industrije, koji je nedavno premijerno predstavljen u Privrednoj komori Srbije. Podaci iz izveštaja pokazuju i da 63 odsto kompanija razvija originalne proizvode, dok su komercijalni naslovi prodati u više od 600.000 primeraka. Istovremeno, prosečno vreme koje zaposleni provode u jednoj kompaniji poraslo je na pet i po godina, što ukazuje na veću stabilnost timova. Veštačka inteligencija postaje sve važniji deo industrije – više od 75 odsto kompanija već koristi AI alate u svom poslovanju, uz rastuće zadovoljstvo njihovom primenom.
Predsednica Uprav-nog odbora SGA Marija Ilić istakla je da Srbija i dalje zauzima prvo mesto u Evropi po udelu žena zaposlenih u gejming industriji, uz dodatni rast njihovog učešća na rukovodećim pozicijama, koje sada čine 41 odsto.
Izveštaj potvrđuje da industrija video-igara u Srbiji prati globalni trend stabilnog, ali umerenog rasta. Beograd, Novi Sad i Niš ostaju ključni centri razvoja, dok mobilne igre nastavljaju da ostvaruju veće prihode u odnosu na PC naslove.
Kao najveće izazove u poslovanju, kompanije izdvajaju visoke poreske namete i nedovoljno stimulativne poreske olakšice, iako većina studija i dalje uspeva da ostvaruje prihode kroz direktnu prodaju igara, čime potvrđuje konkurentnost domaćih proizvoda na globalnom tržištu.