СРПСКА ГЕЈМИНГ ИНДУСТРИЈА НАСТАВИЛА РАСТ И ТОКОМ 2025. ГОДИНЕ Приходи добри, али запошљавање успорава
Индустрија видео-игара у Србији наставила је раст и током 2025. године, достигавши 222 милиона евра прихода међу најуспешнијим компанијама, док су игре домаћих студија преузете више од 300 милиона пута широм света.
Упркос овим резултатима, сектор улази у период опрезнијег развоја, уз смањење броја запослених и рекордно низак број планираних нових позиција.
Михаило Весовић, заменик председника Привредне коморе Србије, указао је да гејминг индустрија представља један од најперспективнијих сегмената домаће дигиталне економије и важан потенцијал за даљи развој иновација и извоза. Он је додао да трендови показују да овај сектор одржава раст, а на њега утиче АИ, развој клауд компјутинга, мобилних и иновативних решења, те да на глобалном тржишту и даље доминирају САД, Јапан и Кина.
Михаило Весовић, заменик председника Привредне коморе Србије, указао је да гејминг индустрија представља један од најперспективнијих сегмената домаће дигиталне економије и важан потенцијал за даљи развој иновација и извоза
Асоцијација индустрије видео-игара Србије (СГА) осму годину заредом објавила је годишњи извештај о стању домаће гејминг индустрије, који је недавно премијерно представљен у Привредној комори Србије. Подаци из извештаја показују и да 63 одсто компанија развија оригиналне производе, док су комерцијални наслови продати у више од 600.000 примерака. Истовремено, просечно време које запослени проводе у једној компанији порасло је на пет и по година, што указује на већу стабилност тимова. Вештачка интелигенција постаје све важнији део индустрије – више од 75 одсто компанија већ користи АИ алате у свом пословању, уз растуће задовољство њиховом применом.
Председница Управ-ног одбора СГА Марија Илић истакла је да Србија и даље заузима прво место у Европи по уделу жена запослених у гејминг индустрији, уз додатни раст њиховог учешћа на руководећим позицијама, које сада чине 41 одсто.
Извештај потврђује да индустрија видео-игара у Србији прати глобални тренд стабилног, али умереног раста. Београд, Нови Сад и Ниш остају кључни центри развоја, док мобилне игре настављају да остварују веће приходе у односу на ПЦ наслове.
Као највеће изазове у пословању, компаније издвајају високе пореске намете и недовољно стимулативне пореске олакшице, иако већина студија и даље успева да остварује приходе кроз директну продају игара, чиме потврђује конкурентност домаћих производа на глобалном тржишту.