EVROPA BACA HRANU KAO NIKAD DOSAD! Ove dve zemlje su samom vrhu „bahatosti“, dok naši bliski susedi prednjače kao najštedljiviji
Na Svetski dan hrane, Evropska statistička kancelarija Evrostat objavila je najnovije dostupne podatke o bacanju hrane u EU.
U 2023. godini, komunalna preduzeća u EU sakupila su ukupno 58,2 miliona tona otpada od hrane, što iznosi 130 kilograma po glavi stanovnika. Slovenija je bila na prvom mestu sa 78 kilograma.
Količina otpada od hrane sakupljena pretprošle godine bila je neznatno, za 0,7 odsto, veća nego 2022. godine.
Ako se 130 kilograma otpada od hrane sakupljenog po glavi stanovnika podeli na pojedinačne sektore, ubedljivo najveći udeo (69 kilograma) otpada ide domaćinstvima. Slede proizvođači hrane i pića sa 24 kilograma, zatim ugostiteljski objekti sa 14 kilograma, 12 kilograma ide u primarnu proizvodnju, odnosno poljoprivrednike, a 10 kilograma u trgovinu ili druge distributere hrane.
Razlike u EU
Postojale su velike razlike između zemalja EU. Kipar je bio na vrhu liste sa 286 kilograma, zatim Danska sa 261 kilogramom, gde se snažno isticala ekonomski važna industrija prerade hrane, a Grčka je bila na trećem mestu sa 201 kilogramom.
U Portugalu je količina po glavi stanovnika iznosila 183 kilograma i bila je veća od proseka u Irskoj (157 kilograma), Belgiji (146 kilograma), Francuskoj (142 kilograma), Italiji (138 kilograma) i Estoniji i Nemačkoj (131 kilogram).
S druge strane, Slovenija je bila na dnu liste sa 78 kilograma, pri čemu su domaćinstva činila 34 kilograma, a ugostiteljske radnje 26 kilograma. Brojke u preostalim sektorima bile su veoma niske.
Mađarska je rangirana odmah iznad Slovenije (88 kilograma), dok je manje od 100 kilograma otpada od hrane po glavi stanovnika sakupljeno u Slovačkoj (97 kilograma) i Češkoj (98 kilograma).
Podaci za Bugarsku, Rumuniju, Španiju i Litvaniju nisu dostupni, pa Evrostat izračunava prosek EU na osnovu najnovijih dostupnih informacija za ove zemlje.
Bacanje hrane obuhvata hranu koja bi se još mogla jesti, kao i razne kore, kosti, koštice, ljuske jaja i slične supstance koje se ne smatraju jestivim i koje je teško sprečiti da završe kao otpad.
Stoga države pokušavaju da smanje količinu hrane koja je još uvek jestiva. U 2023. godini u Sloveniji je bilo 29 kilograma takve hrane, prema podacima slovenačkog zavoda za statistiku objavljenim u novembru prošle godine.
Međutim, slovenački statističari su krajem septembra objavili i podatke za prošlu godinu. U Sloveniji smo prošle godine bacili prosečno 79 kilograma po stanovniku, od čega je 36 odsto, odnosno nešto više od 28 odsto, bilo jestivo.
(Izvor: SEEbiz)