OD 1. JULA NOVE CARINE ZA JEFTINE PAKETE Evo koliko će vas stvarno koštati onlajn kupovina
Evropska unija od 1. jula uvodi nove carinske dažbine za male pakete koji stižu direktno potrošačima, što će značajno promeniti pravila onlajn kupovine.
Savet Evropske unije je i formalno dao konačno „zeleno svetlo“ za uvođenje novih carinskih dažbina na robu koja u EU ulazi u vidu malih paketa, a koja uglavnom potiče iz Kine.
Ovaj potez predviđa uvođenje naknade u visini od najmanje 3 evra po paketu. Cilj je suzbijanje fenomena bescarinskog uvoza ovakvih paketa, što stvara nelojalnu konkurenciju prodavcima unutar Unije.
Napominje se da je čak 91 odsto od 4,6 milijardi takvih paketa, koliko ih je ušlo u EU tokom 2024. godine, stiglo iz Kine.
Odlukom se ukida oslobađanje od carine koje važi za pakete vrednosti ispod 150 evra. Konkretno, vremenski okvir predviđa sledeće:
1. jul 2026 – 1. jul 2028. (prelazni period):
Uvodi se privremena fiksna carina u iznosu od 3 evra za robu vrednosti ispod 150 evra.
Nakon 2028. (trajni sistem):
Privremena carina biće zamenjena redovnim carinskim stopama čim novi carinski centar podataka EU (Data Hub) – panevropska onlajn platforma za carinjenje koja se očekuje 2028. godine – postane potpuno operativan.
Kako carina od 3 postaje 6 ili 9 evra?
Međutim, možda najvažnija promena za potrošače krije se u „sitnim slovima“ sporazuma. Privremena fiksna carina od 3 evra neće se naplaćivati po paketu u celini, već za svaku različitu kategoriju robe (na osnovu carinskog tarifnog broja) koja se nalazi u svakom pojedinačnom paketu.
Šta to znači u praksi?
Ako neko naruči paket koji sadrži, na primer:
1 svilenu bluzu (Kategorija 1)
2 vunene bluze (Kategorija 2)
Iako je reč o samo jednom malom paketu, on sadrži dve različite vrste robe (prema carinskim oznakama).
Shodno tome, moraće da se plati carina:
3 evra za svilenu bluzu
3 evra za vunene bluze
Ukupna carina: 6 evra.
Ako bi paket sadržao tri različite kategorije robe, carina bi iznosila 9 evra, i tako dalje.
Ova mera se primenjuje na male pakete koji se šalju direktno potrošačima u EU, a očekuje se da će imati pozitivan uticaj kako na budžet EU, tako i na nacionalne javne finansije zemalja članica.
