DA LI ĆE VEĆI MINIMALAC "VUĆI" I PORAST OSTALIH PLATA Evo šta je pokazala praksa, a na šta stručnjaci upozoravaju

Minimalac je tada porastao za 13,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pre nekoliko dana najavljeno je vanredno povećanje minimalne zarade koje bi trebalo da bude u oktobru, pored redovnog koje nas svakako očekuje od 1. januara naredne godine. Najavljeno je tako da će minimalna zarada u budućnosti iznositi 500 evra, a ono što se nameće kao pitanje da li veća minimalna zarada "vuče" i ostale plate.

Čedanka Andrić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" za "Blic Biznis" rekla je da skoro uvek rast minimalca dovodi do povećanja ostalih zarada.

- Povećanje minimalne zarade skoro uvek dovodi i do povećanja ostalih zarada. Ovo je naročito vidljivo u onim kompanijama u kojima postoje zaključeni kolektivni ugovori u kojima je definisano da je osnovica za obračun i isplatu zarada u visini minimalne zarade. U onim kompanijama u kojima kolektivnim ugovorom, isplata zarada nije definisana na ovakav način, menadžment bi trebalo da poveća i ostale zarade kako ne bi došlo do tzv. „lepljenja“ zarada. U javnom sektoru je situacija malo drugačija i tu plate ne rastu automatski kada se poveća minimalna zarada, prvenstveno zbog propisa kojima se regulišu plate u javnom sektoru, kaže Andrić.

Praksa je do sada pokazala da sa povećanjem iznosa minimalne zarade rastu i ostale zarade, ne postoji metodologija ili trend po kojem bi se utvrdio procenat rasta ostalih zarada jer ne postoji direktna obaveza poslodavaca da vrše usklađivanje ostalih zarada. U javnom sektoru, jedina moguća i izvesna korekcija kada dođe do povećanja minimalne zarade je upravo kod onih zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu. Kod tih zaposlenih poslodavac će sada morati da im doplati do iznosa nove minimalne zarade, jer se obično sa povećanjem minimalne zarade, paralelno, ne ide sa izmenama Uredbe o koeficijentima i Zakona o budžetu, dodala je ona.

- Kao najveći problem koji se može identifikovati je ono što nam se dešava u firmama komunalnog sektora, a to je da imate „lepljenje“ zarada zbog ograničenja u povećanju ukupne mase zarada. Iako je od januara 2020. godine Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata odnosno zarada kod korisnika javnih sredstava stavljen van snage, u komunalnom sektoru se i dalje insistira na ograničavanju mase zarada i njenom utvrđivanju u programima poslovanja početkom kalendarske godine, kaže Andrić.

- Kao posledica toga, suspendovano je pravo javnih komunalnih preduzeća da planiraju potrebnu masu zarada, u skladu sa kretanjem minimalne cene rada. Povećanjem minimalne zarade moraju se, automatski, povećati i obračunate zarade zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima, odnosno mora se ostaviti prostor za povećanje mase zarada, bez prethodnog ograničavanja i na taj način izbegne „lepljenje“ zarada zaposlenih. Tako je na primer povećanje minimalne zarade u 2025.godini bilo 13,7 odsto, a masa zarada za komunalna preduzeća je povećanja za 8 odsto, te je razliku 5,7 odsto morao neko od zaposlenih u ovom sektoru da amortizuju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da će se učiniti sve da od 1. oktobra minimalac bude 500 evra, a 550 evra od 1. januara naredne godine.

On je za RTS rekao da je želja da se minimalac poveća sa 457 evra na 550 evra od 1. januara i da se dodatno pomognu najsiromašniji radnici.

"Mi želimo da tim najsiromašnijim pomognemo, da od 1. oktobra minimalac bude 500 evra, a 550 evra od 1. januara naredne godine", rekao je Vučić.

On je dodao i da kreću razgovori sa socijalnim partnerima, odnosno sa poslodavcima i sa sindikatima.

"Minimalna cena rada uvek ide na teret poslodavac, ali mi ćemo da preuzmemo dobar deo tereta na sebe. Dakle, povećaćemo neoporezivi deo dohotka i mislim da ćemo na sebe da preuzmemo značajan deo, ali jedan deo će svakako i poslodavci morati da preuzmu na sebe", rekao je Vučić.

Šta sve pokriva minimalac?

Minimalac obuhvata osnovnu zaradu izračunatu prema broju radnih sati, dok dodatni troškovi, poput:

toplog obroka,
regresa za godišnji odmor,
prekovremenog i noćnog rada,
rada tokom državnih praznika - nisu uključeni.
Pored toga, radnici imaju pravo na naknadu za prevoz, troškove službenih putovanja, smeštaj i ishranu ukoliko ih poslodavac ne obezbedi, kao i regres za godišnji odmor.