KVADRAT STANA PREKO 9.000 EVRA, NAJSKUPLJA KUĆA OTIŠLA ZA 3.8 MILIONA! Izveštaj RGZ-a pokazuje rast tržišta nepokretnosti u Srbiji EVO GDE SE ZEMLJA PLAĆA SUVIM ZLATOM
Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji u drugom kvartalu 2025. godine pokazuje porast aktivnosti u odnosu na isti period prethodne godine, sa rastom vrednosti tržišta od 13,9% i rastom broja kupoprodajnih ugovora od 2,3%, saopštio je danas Republički geodetski zavod (RZG).
Najveći iznos novčanih sredstava izdvojen je za stan na lokaciji Beograd na vodi (teritorija gradske opštine Savski venac), ukupne površine 537 m2, i iznosi 1,8 miliona evra, dok je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.056 evra na istoj lokaciji. Najskuplja kuća prodata je na teritoriji gradske opštine Savski venac (Grad Beograd) za 3,8 miliona evra. Najskuplje garažno mesto u drugom kvartalu plaćeno je 56.000 evra i prometovano je na teritoriji gradske opštine Zvezdara (Grad Beograd).
Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta (kultura njiva) prometovan je na teritoriji opštine Irig po ceni od 34 evra/m2 za parcelu površine 5.873 m2 . Najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište (kultura njiva) u Republici Srbiji iznosi 1.246.451 evra, ostvarena je na teritoriji opštine Kula za parcelu površine od 86 ha 45a 09 m2.
U Novom Sadu više ugovora za 3,2 odsto
U drugom kvartalu 2025. godine, broj kupoprodajnih ugovora u većim gradovima značajno je porastao u odnosu na isti period prošle godine: u Nišu 15,9%, Beogradu 7%, Novom Sadu 3,2%. J
edini izuzetak je Kragujevac gde je zabeleženo smanjenje od 3,3%. Za stanove je u Beogradu izdvojeno ukupno 659,7 miliona evra.
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Republici Srbiji u drugom kvartalu 2025. godine iznosila je 2,1 milijardu evra. Istovremeno, broj kupoprodajnih ugovora bio je 31.944. Od 2,1 milijardi evra, 384,7 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.
Najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nepokretnosti zauzima prodaja stanova sa 1,2 milijardi evra (sa učešćem od 60% od ukupno prometovane vrednosti). Za kuće je izdvojeno 161,7 miliona evra (8% od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 156,7 miliona evra (8% od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 86,7 miliona evra (4% od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 49 miliona evra (2% od ukupne vrednosti). Kada je reč o načinu plaćanja, 15% svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što predstavlja povećanje od 6 procentnih poena u odnosu na isti period prethodne godine – saopštio je RGZ.
Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda izrađuje se na osnovu podataka Registra cena nepokretnosti i predstavlja uvid u celokupno tržište nepokretnosti u Republici Srbiji. Izveštaj omogućava objektivan i sveobuhvatan uvid u trendove na tržištu nepokretnosti u Srbiji i može biti koristan za investitore, kupce i prodavce i ostale učesnike na tržištu nepokretnosti.
Najviše su kreditna sredstva korišćena za kupovinu stanova, pri čemu je 34% svih kupovina realizovano na ovaj način, što je primetan rast u odnosu na 23% iz istog perioda prošle godine.
S. Aničić Ilić
