КВАДРАТ СТАНА ПРЕКО 9.000 ЕВРА, НАЈСКУПЉА КУЋА ОТИШЛА ЗА 3.8 МИЛИОНА! Извештај РГЗ-а показује раст тржишта непокретности у Србији ЕВО ГДЕ СЕ ЗЕМЉА ПЛАЋА СУВИМ ЗЛАТОМ
Тржиште непокретности у Републици Србији у другом кварталу 2025. године показује пораст активности у односу на исти период претходне године, са растом вредности тржишта од 13,9% и растом броја купопродајних уговора од 2,3%, саопштио је данас Републички геодетски завод (РЗГ).
Највећи износ новчаних средстава издвојен је за стан на локацији Београд на води (територија градске општине Савски венац), укупне површине 537 м2, и износи 1,8 милиона евра, док је најскупљи квадрат продат по цени од 9.056 евра на истој локацији. Најскупља кућа продата је на територији градске општине Савски венац (Град Београд) за 3,8 милиона евра. Најскупље гаражно место у другом кварталу плаћено је 56.000 евра и прометовано је на територији градске општине Звездара (Град Београд).
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта (култура њива) прометован је на територији општине Ириг по цени од 34 евра/м2 за парцелу површине 5.873 м2 . Највиша вредност уговора за пољопривредно земљиште (култура њива) у Републици Србији износи 1.246.451 евра, остварена је на територији општине Кула за парцелу површине од 86 ха 45а 09 м2.
У Новом Саду више уговора за 3,2 одсто
У другом кварталу 2025. године, број купопродајних уговора у већим градовима значајно је порастао у односу на исти период прошле године: у Нишу 15,9%, Београду 7%, Новом Саду 3,2%. Ј
едини изузетак је Крагујевац где је забележено смањење од 3,3%. За станове је у Београду издвојено укупно 659,7 милиона евра.
Укупна вредност оствареног промета на тржишту непокретности у Републици Србији у другом кварталу 2025. године износила је 2,1 милијарду евра. Истовремено, број купопродајних уговора био је 31.944. Од 2,1 милијарди евра, 384,7 милиона евра долази са делимично регулисаног тржишта.
Највећи удео у укупној вредности прометованих непокретности заузима продаја станова са 1,2 милијарди евра (са учешћем од 60% од укупно прометоване вредности). За куће је издвојено 161,7 милиона евра (8% од укупне вредности), за грађевинско земљиште 156,7 милиона евра (8% од укупне вредности), за пословне просторе 86,7 милиона евра (4% од укупне вредности), за пољопривредно земљиште 49 милиона евра (2% од укупне вредности). Када је реч о начину плаћања, 15% свих прометованих непокретности финансирано је путем кредита, што представља повећање од 6 процентних поена у односу на исти период претходне године – саопштио је РГЗ.
Извештај Републичког геодетског завода израђује се на основу података Регистра цена непокретности и представља увид у целокупно тржиште непокретности у Републици Србији. Извештај омогућава објективан и свеобухватан увид у трендове на тржишту непокретности у Србији и може бити користан за инвеститоре, купце и продавце и остале учеснике на тржишту непокретности.
Највише су кредитна средства коришћена за куповину станова, при чему је 34% свих куповина реализовано на овај начин, што је приметан раст у односу на 23% из истог периода прошле године.
С. Аничић Илић
