Eksluzivan intervju!
POKRAJINSKI SEKRETAR BOJAN VRANJKOVIĆ OTKRIVA: Gde idu milijarde i koji su ključni projekti u Vojvodini
Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj u 2026. godini raspolaže budžetom od 2,3 milijarde dinara.
Polovina ovih sredstava odnosi se na donatorska sredstva Evropske unije i kredit Evropske banke za obnovu i razvoj sa kojom se realizuje projekat energetske sanacije javnih objekata, što predstavlja prioritet u oblasti energetike kako sekretarijata, tako i Pokrajinske vlade, pojasnio je u razgovoru za „Dnevnik” pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Bojan Vranjković.
On ističe da za oblast saobraćaja prioritet predstavlja unapređenje bezbednosti saobraćaja na teritoriji AP Vojvodine i za tu namenu je samo u Pokrajinskom sekretarijatu izdvojeno 240 miliona dinara, dok su na nivou Pokrajinske vlade sredstva za razvoj saobraćaja planirana u iznosu od preko tri milijarde dinara.
Koji su najveći infrastrukturni i saobraćajni izazovi u Vojvodini?
– U pogledu saobraćajne infrastrukture svedoci smo intenzivnog razvoja, te je neophodno na kvalitetan način odgovoriti održavanjem i upravljanjem infrastrukturom, takođe važno je nastaviti sa planiranjem izgradnje novih saobraćajnica i rekonstrukcije postojećih. U pogledu železničkog saobraćaja realizuju se aktivnosti vezane za izradu planske i tehničke dokumentacije za rekonstrukcijupruga Šid – Stara Pazova, Pančevo – Kikinda – Subotica i Vrbas – Sombor. Što se tiče drumskog saobraćaja, neophodno je napomenuti da je u toku izrada prostornog plana brze saobraćajnice Novi Sad – Bačka Palanka, kojim bi trebalo da se stvori okvir za izgradnju saobraćajnice koja bi povezala Novi Sad, Rumenku, Veternik, Futog, Begeč, Gložan i Bačku Palanku. Izazov predstavlja i proširenje lučkih kapaciteta, a kao pozitivan primer u tom segmentu može se izdvojiti luka Novi Sad, koja kontinuirano preduzima aktivnosti na modernizaciji.
Širi se kapacitet Banatskog dvora
Kako Srbija odgovara na izazove vezane za NIS?
– Verujem da smo svi svesni trenutno najvećeg izazova, a to je pitanje Naftne industrije Srbije (NIS), odnosno sankcija prema toj kompaniji i trenutnim pregovorima o prodaji. Predstavnici države su učinili i čine i dalje maksimalne napore kako naši građani ne bi trpeli negativne posledice sankcija i svedoci smo da je snabdevanje gorivom na pumpama funkcionisalo bez prekida. Pitanje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom je još jedan od izazova sa kojima se suočavamo, te je vrlo bitno pomenuti radove koji su u toku na proširenju kapaciteta ukupne količine utisnutog gasa, kao i povećanje dnevnog kapaciteta utiskivanja i povlačenja gasa. Podzemno skladište gasa Banatski dvor će nakon ovih radova imati mogućnost povlačenja gasa od 10 miliona kubika dnevno, čime će kapacitet biti duplo povećan.
Postoje li specifični programi podrške lokalnim zajednicama u rešavanju infrastrukturnih problema?
– Pokrajinski sekretarijat u okviru programa razvoja saobraćaja i putne infrastrukture obezbeđuje jedinicama lokalnih samouprava nedostajuća sredstva kojim gradovi i opštine mogu izraditi projekte ili izvesti radove u oblasti saobraćaja. Primera radi, u toku prethodne godine Gradu Novom Sadu je dodeljeno 110 miliona dinara radi izvođenja radova na pristupnim saobraćajnicama Varadinskom mostu, starom Kaćkom putu i saobraćajnici u Futogu. Gradu Somboru je dodeljeno 100 miliona dinara za izgradnju pešačko-biciklističke staze dužine oko pet kilometara, a Opštini Apatin je obezbeđeno 78,5 miliona dinara za izgradnju pešačko-biciklističke staze dužine oko 3,4 kilomrtara. Razdvajanje nemotorizovanih učesnika u saobraćaju, kao što su pešaci i biciklisti, od ostalog motornog saobraćaja ima niz važnih prednosti i značajnih efekata na bezbednost, efikasnost i kvalitet života u urbanim sredinama. Ključni problem, kada je u pitanju bezbednost biciklista u saobraćaju, jeste njihova ranjivost, s obzirom na to da i pri relativno malim brzinama često zadobijaju teške telesne povrede. Sa druge strane, pored podizanja nivoa bezbednosti, razdvajanje nemotorizovanih učesnika u saobraćaju podstiče održivu mobilnost, jer promoviše pešačenje i vožnju bicikla kao ekološki prihvatljive i održive oblike transporta. Ovakav pristup dodatno može doprineti poboljšanju efikasnosti saobraćaja jer se smanjuje broj motornih vozila na mreži, pogotovo u urbanim sredinama. Uvođenje odvojenih staza za pešake i bicikliste dugoročnije je od koristi za bezbednost, održivost i kvalitet života u urbanim sredinama. Kako bi se omogućilo izvođenje radova, neophodno je pripremiti i tehničku dokumentaciju, te i u toj oblasti Pokrajinski sekretarijat pruža novčanu i stručnu pomoć lokalnim samoupravama.
Ugradnjom kotlova do energetske efikasnosti
Postoje li programi za podršku lokalnim samoupravama u unapređenju energetske efikasnosti i primeni obnovljivih izvora energije?
– Kako bi se unapredilo stanje u oblasti primene obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, Sekretarijat pored sopstvenih aktivnosti sufinansira i aktivnosti lokalnih samouprava i javnih ustanova. Kao i u prethodnom periodu, i ove godine će biti omogućena ugradnja kotlova sa većim stepenom korisnog dejstva, kako bi se stvorili uslovi za zamenu dotrajalih kotlova i smanjila upotreba energenata ili promenila vrsta energenta ekološki prihvatljivijim. Realizuje se i program kojim je omogućeno postavljanje solarnih panela radi proizvodnje električne energije, kao i uvođenje klimatizacije u objekte poput škola i vrtića.
Možete li izdvojiti najvažnije investicije koje je Sekretarijat realizovao u prethodnom periodu i koje trenutno realizuje?
– Pre svega smo posvećeni višegodišnjim projektima sa kojima nastojimo da obuhvatimo sve jedinice lokalne samouprave. U oblasti saobraćaja su inicijativom Sekretarijata na teritoriji AP Vojvodine pregledane 572 zone škole, a izrađeno je i 345 saobraćajnih projekata za uređenje zona škola radi podizanja nivoa bezbednosti saobraćaja u okolini osmoletki. Najveći deo ovih projekata je stavljen na raspolaganje jedinicama lokalnih samouprava, kako bi mogle da apliciraju za namenska sredstva koja se dobijaju po osnovu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i da na taj način urede zone, dok se preostale lokacije uređuje sredstvima Pokrajinskog sekretarijata. Možda i najznačajnija tema jeste pokretanje izrade Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji AP Vojvodine, kao i pratećih studija. U naredna dva meseca se očekuje da bude završen nacrt Strategije, čime će se sistemski urediti oblast bezbednosti saobraćaja na teritoriji Vojvodine. Uz Strategiju će se izraditi i studije: vizija nula stradanja dece u saobraćaju, bezbednost saobraćaja na pružnim prelazima i mapiranje rizika u saobraćaju na mreži državnih puteva. Posebno ističem viziju „Nula”, koja predstavlja veliki izazov i ambiciju u kontekstu kreiranja saobraćajnog sistema u kome neće smrtno stradati deca u saobraćaju. U oblasti energetske efikasnosti se realizuje višegodišnji projekat energetske sanacije objekata javne namene, a projekat se većim delom finansira sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj. Timovi stručnjaka sa Fakulteta tehničkih nauka su pregledali više od 100 objekata prosečne starosti 75 godina, među kojima su škole, vrtići, domovi zdravlja, bolnice, objekti kulture, sportski objekti, administrativni objekti i objekti socijalne zaštite. Urađena je potom selekcija objekata po osnovu opravdanosti investicija. Energetska sanacija završena je na sedam objekata, a za 29 objekata se ubrzo očekuje ishodovanje dozvola, te će radovi otpočeti u martu. Važno je napomenuti da je sama Pokrajinska vlada uložila sredstva u vrednosti od oko milijarde dinara u energetsku sanaciju zgrade Pokrajinske vlade i zgrade Skupštine AP Vojvodine, čija ukupna površina iznosi preko 27.000 kvadrata. Ovo ulaganje je obuhvatilo zamenu kompletne spoljašnje stolarije, radove na sistemu grejanja i hlađenja, instalaciju dve solarne elektrane ukupne snage oko 140kW i termoizolaciju kamenom vunom. Po završetku radova oba objekta su unapređena za dva energetska razreda, čime su ovi javni objekti postali primer dobre prakse i dokaz jasnog pravca pokrajinske administracije ka unapređenju energetske efikasnosti.
Brza pruga, saobraćajnice, mostovi...
Da li možete da napravite osvrt na razvoj saobraćajne infrastrukture u Vojvodini od 2016. godine do danas?
– Razvoj saobraćajne infrastrukture na teritoriji Pokrajine od 2016. godine, kada je odgovornost preuzela Srpska napredna stranka, vrlo je intenzivan, pa ću izdvojiti samo neke projekte. Rekonstrukcija i modernizacija pruge Beograd – Novi Sad – Subotica je najznačajniji infrastrukturni projekat u okviru saobraćaja ne samo u Vojvodini, već i u celoj zemlji, kojim je prvi put omogućeno da se ostvare brzine od 200 kilometara na čas, čime se ističemo i u regionu. Iako u senci projekta brze pruge, rekonstrukciju pruge Subotica – Horgoš koja vodi prema Segedinu je takođe značajno pomenuti. Izgradnja drumsko-železničkog mosta, čija je obnova trajala najduže od svih mostova Novog Sada, svakako je značajno uticala na život građana. Rehabilitacija Grebenskog puta je omogućila unapređenje saobraćajnih uslova na Fruškoj gori i predstavlja bitan projekat za Vojvodinu, iako se ne radi o državnom putu. Po pitanju državnih puteva moram pomenuti izgrađen auto-put Ruma – Šabac i auto-put Kuzmin – Sremska Rača koji je u završnoj fazi izgradnje. Najvažniji projekat čija se realizacija na većem delu trase bliži kraju je svakako Fruškogorski koridor, koji spaja Novi Sad sa Rumom i na čijoj trasi se nalaze most preko Dunava kod Petrovaradina, kao i najduži tunel u zemlji koji je probijen u toku prethodne godine. Pored navedenog, svedoci smo da se izvode radovi i na mostu u produžetku Bulevara Evrope, a očekuje se i da će početi realizacija izgradnje pešačko-biciklističkog mosta na stubovima mosta Franca Jozefa, kao i rekonstrukcija tunela ispod Petrovaradinske tvrđave. Kada je u pitanju projekat brze saobraćajnice Sombor – Kikinda, država je preduzela neophodne korake kako bi se radovi intenzivirali, te očekujem da ćemo vrlo brzo videti i konkretne pomake, pre svega na delu saobraćajnice u Bačkoj. Što se tiče auto-puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, započete su aktivnosti na izvođenju radova na delu Beograd – Zrenjanin. Iako nisam naveo sve projekte, verujem da i pomenuto jasno pokazuje pravac u kom država ide, a to je energičan razvoj saobraćajne infrastrukture kako bi se istakla kao lider u regionu i svojim građanima i privredi omogućila efikasan i pristupačan prevoz.
Osim pomenutog projekta energetske sanacije, koji se sprovodi uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, da li realizujete još neki projekat sa inostranim partnerima?
– Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj – kao partner, u saradnji s provincijom Livorno (Italija), županijom Vaš (Mađarska) i Agencijom za održivi razvoj Brašova (Rumunija), sprovodi projekat: Upravljanje kupcima-proizvođačima („prozjumerima”). Projekat naglašava sve veće uloge lokalnih aktera u partnerskim regionima, podstičući ih da doprinesu EU paketu Fit for 55 i REPowerEU planu, te da na taj način jačaju uloge civilnog društva u klimatskim akcijama i da doprinesu zaštiti klime na lokalnom ili regionalnom nivou. Planirana je izrada dokumenata koji daju analizu trenutnog stanja zajednica obnovljivih izvora energije na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, izrada vodiča za zajednice, kao i više obuka i treninga radi promocije i proširenja znanja o ovoj oblasti.
U toku je izrada prostornog plana brze saobraćajnice Novi Sad – Bačka Palanka, kojim bi trebalo da se stvori okvir za izgradnju saobraćajnice koja bi povezala Novi Sad, Rumenku, Veternik, Futog, Begeč, Gložan i Bačku Palanku
Koji su najveći izazovi sa kojima se suočava Vojvodina u oblasti energetike?
– Po pitanju proizvodnje električne energije, može se reći da je Vojvodina bila centar ulaganja u nove kapacitete za proizvodnju u proteklom periodu. Izgradnjom parno-gasne TE-TO Pančevo instalisane snage 200MW značajno je povećana mogućnost proizvodnje električne energije korišćenjem prirodnog gasa, kao ekološki prihvatljivijeg energenta. Razvoj sektora obnovljivih izvora energije kako u pogledu energije vetra, tako i u pogledu energije sunca, konstantno je prisutan kao bitan faktor u Vojvodini. Instalisani kapaciteti izgrađenih operativnih vetroelektrana na teritoriji Pokrajine trenutno iznose više od 650MW, a brojni su primeri izgrađenih malih solarnih elektrana. Pre svega neophodno je napomenuti da su u raznim postupcima izrade planova, tehničke dokumentacije, izgradnje elektrane čija je ukupna instalisana snaga višestruko veća od trenutno operativnih, a sve u skladu sa Strategijom razvoja energetike Srbije do 2040. godine. U pogledu razvoja sektora prozjumera, trenutno je na teritoriji Vojvodine više od 2.000 korisnika steklo status kupac-proizvođač i u ovom segmentu svakako postoji prostor za poboljšanje. Obnovljivi izvori energije, iako korisni, ne predstavljaju izvor energije na koji se možemo potpuno osloniti, te je neophodno započeti sa izgradnjom dodatnih kapaciteta iz drugih izvora kojima bi se nadomestio nedostatak bazne energije i omogućio stabilan rad elektroenergetskog sistema. Predsednik Vučić je jasno i nedvosmisleno ukazao na pravac u kom treba da se razvija sektor elektroenergetike, a njegova posvećenost je signal da ćemo u narednom periodu uspeti da odgovorimo ovom izazovu.
