ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР БОЈАН ВРАЊКОВИЋ ОТКРИВА: Где иду милијарде и који су кључни пројекти у Војводини

Половина ових средстава односи се на донаторска средства Европске уније и кредит Европске банке за обнову и развој са којом се реализује пројекат енергетске санације јавних објеката, што представља приоритет у области енергетике како секретаријата, тако и Покрајинске владе, појаснио је у разговору за „Дневник” покрајински секретар за енергетику, грађевинарство и саобраћај Бојан Врањковић.

Он истиче да за област саобраћаја приоритет представља унапређење безбедности саобраћаја на територији АП Војводине и за ту намену је само у Покрајинском секретаријату издвојено 240 милиона динара, док су на нивоу Покрајинске владе средства за развој саобраћаја планирана у износу од преко три милијарде динара.

Који су највећи инфраструктурни и саобраћајни изазови у Војводини?

– У погледу саобраћајне инфраструктуре сведоци смо интензивног развоја, те је неопходно на квалитетан начин одговорити одржавањем и управљањем инфраструктуром, такође важно је наставити са планирањем изградње нових саобраћајница и реконструкције постојећих. У погледу железничког саобраћаја реализују се активности везане за израду планске и техничке документације за реконструкцијупруга Шид –  Стара Пазова, Панчево – Кикинда – Суботица и Врбас – Сомбор. Што се тиче друмског саобраћаја, неопходно је напоменути да је у току израда просторног плана брзе саобраћајнице Нови Сад – Бачка Паланка, којим би требало да се створи оквир за изградњу саобраћајнице која би повезала Нови Сад, Руменку, Ветерник, Футог, Бегеч, Гложан и Бачку Паланку. Изазов представља и проширење лучких капацитета, а као позитиван пример у том сегменту може се издвојити лука Нови Сад, која континуирано предузима активности на модернизацији.

Постоје ли специфични програми подршке локалним заједницама у решавању инфраструктурних проблема?

– Покрајински секретаријат у оквиру програма развоја саобраћаја и путне инфраструктуре обезбеђује јединицама локалних самоуправа недостајућа средства којим градови и општине могу израдити пројекте или извести радове у области саобраћаја. Примера ради, у току претходне године Граду Новом Саду је додељено 110 милиона динара ради извођења радова на приступним саобраћајницама Варадинском мосту, старом Каћком путу и саобраћајници у Футогу. Граду Сомбору је додељено 100 милиона динара за изградњу пешачко-бициклистичке стазе дужине око пет километара, а Општини Апатин је обезбеђено 78,5 милиона динара за изградњу пешачко-бициклистичке стазе дужине око 3,4 киломртара. Раздвајање немоторизованих учесника у саобраћају, као што су пешаци и бициклисти, од осталог моторног саобраћаја има низ важних предности и значајних ефеката на безбедност, ефикасност и квалитет живота у урбаним срединама. Кључни проблем, када је у питању безбедност бициклиста у саобраћају, јесте њихова рањивост, с обзиром на то да и при релативно малим брзинама често задобијају тешке телесне повреде. Са друге стране, поред подизања нивоа безбедности, раздвајање немоторизованих учесника у саобраћају подстиче одрживу мобилност, јер промовише пешачење и вожњу бицикла као еколошки прихватљиве и одрживе облике транспорта. Овакав приступ додатно може допринети побољшању ефикасности саобраћаја јер се смањује број моторних возила на мрежи, поготово у урбаним срединама. Увођење одвојених стаза за пешаке и бициклисте дугорочније је од користи за безбедност, одрживост и квалитет живота у урбаним срединама. Како би се омогућило извођење радова, неопходно је припремити и техничку документацију, те и у тој области Покрајински секретаријат пружа новчану и стручну помоћ локалним самоуправама.

Можете ли издвојити најважније инвестиције које је Секретаријат реализовао у претходном периоду и које тренутно реализује?

– Пре свега смо посвећени вишегодишњим пројектима са којима настојимо да обухватимо све јединице локалне самоуправе. У области саобраћаја су иницијативом Секретаријата на територији АП Војводине прегледане 572 зоне школе, а израђено је и 345 саобраћајних пројеката за уређење зона школа ради подизања нивоа безбедности саобраћаја у околини осмолетки. Највећи део ових пројеката је стављен на располагање јединицама локалних самоуправа, како би могле да аплицирају за наменска средства која се добијају по основу Закона о безбедности саобраћаја на путевима и да на тај начин уреде зоне, док се преостале локације уређује средствима Покрајинског секретаријата. Можда и најзначајнија тема јесте покретање израде Стратегије безбедности саобраћаја на путевима на територији АП Војводине, као и пратећих студија. У наредна два месеца се очекује да буде завршен нацрт Стратегије, чиме ће се системски уредити област безбедности саобраћаја на територији Војводине. Уз Стратегију ће се израдити и студије: визија нула страдања деце у саобраћају, безбедност саобраћаја на пружним прелазима и мапирање ризика у саобраћају на мрежи државних путева. Посебно истичем визију „Нула”, која представља велики изазов и амбицију у контексту креирања саобраћајног система у коме неће смртно страдати деца у саобраћају. У области енергетске ефикасности се реализује вишегодишњи пројекат енергетске санације објеката јавне намене, а пројекат се већим делом финансира средствима Европске банке за обнову и развој. Тимови стручњака са Факултета техничких наука су прегледали више од 100 објеката просечне старости 75 година, међу којима су школе, вртићи, домови здравља, болнице, објекти културе, спортски објекти, административни објекти и објекти социјалне заштите. Урађена је потом  селекција објеката по основу оправданости инвестиција. Енергетска санација завршена је на седам објеката, а за 29 објеката се убрзо очекује исходовање дозвола, те ће радови отпочети у марту. Важно је напоменути да је сама Покрајинска влада уложила средства у вредности од око милијарде динара у енергетску санацију зграде Покрајинске владе и зграде Скупштине АП Војводине, чија укупна површина износи преко 27.000 квадрата. Ово улагање је обухватило замену комплетне спољашње столарије, радове на систему грејања и хлађења, инсталацију две соларне електране укупне снаге око 140кW и термоизолацију каменом вуном. По завршетку радова оба објекта су унапређена за два енергетска разреда, чиме су ови јавни објекти постали пример добре праксе и доказ јасног правца покрајинске администрације ка унапређењу енергетске ефикасности.

Осим поменутог пројекта енергетске санације, који се спроводи уз подршку Европске банке за обнову и развој, да ли реализујете још неки пројекат са иностраним партнерима?

– Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај – као партнер, у сарадњи с провинцијом Ливорно (Италија), жупанијом Ваш (Мађарска) и Агенцијом за одрживи развој Брашова (Румунија), спроводи пројекат: Управљање купцима-произвођачима („прозјумерима”). Пројекат наглашава све веће улоге локалних актера у партнерским регионима, подстичући их да допринесу ЕУ пакету Fit for 55 и REPowerEU плану, те да на тај начин јачају улоге цивилног друштва у климатским акцијама и да допринесу заштити климе на локалном или регионалном нивоу. Планирана је израда докумената који дају анализу тренутног стања заједница обновљивих извора енергије на територији Аутономне Покрајине Војводине, израда водича за заједнице, као и више обука и тренинга ради промоције и проширења знања о овој области. 

У току је израда просторног плана брзе саобраћајнице Нови Сад – Бачка Паланка, којим би требало да се створи оквир за изградњу саобраћајнице која би повезала Нови Сад, Руменку, Ветерник, Футог, Бегеч, Гложан и Бачку Паланку

Који су највећи изазови са којима се суочава Војводина у области енергетике?

– По питању производње електричне енергије, може се рећи да је Војводина била центар улагања у нове капацитете за производњу у протеклом периоду. Изградњом парно-гасне ТЕ-ТО Панчево инсталисане снаге 200МW значајно је повећана могућност производње електричне енергије коришћењем природног гаса, као еколошки прихватљивијег енергента. Развој сектора обновљивих извора енергије како у погледу енергије ветра, тако и у погледу енергије сунца, константно је присутан као битан фактор у Војводини. Инсталисани капацитети изграђених оперативних ветроелектрана на територији Покрајине тренутно износе више од 650МW, а бројни су примери изграђених малих соларних електрана. Пре свега неопходно је напоменути да су у разним поступцима израде планова, техничке документације, изградње електране чија је укупна инсталисана снага вишеструко већа од тренутно оперативних, а све у складу са Стратегијом развоја енергетике Србије до 2040. године. У погледу развоја сектора прозјумера, тренутно је на територији Војводине више од 2.000 корисника стекло статус купац-произвођач и у овом сегменту свакако постоји простор за побољшање. Обновљиви извори енергије, иако корисни, не представљају извор енергије на који се можемо потпуно ослонити, те је неопходно започети са изградњом додатних капацитета из других извора којима би се надоместио недостатак базне енергије и омогућио стабилан рад електроенергетског система. Председник Вучић је јасно и недвосмислено указао на правац у ком треба да се развија сектор електроенергетике, а његова посвећеност је сигнал да ћемо у наредном периоду успети да одговоримо овом изазову.