STIŽE DODATNIH 5.000 DINARA OD OKTOBRA, A VEĆ SE NAJAVLJUJU I NOVE PROMENE! Evo kako će država olakšati život hiljadama radnika u Srbiji

Naime, predlog države je da se od 1. januara 2026. poveća i neoporezivi cenzus na 34.221 dinar, odnosno za 20,4 odsto, koliko bi iznosilo i predloženo kumulativno povećanje najnižih zarada.

Dodatnih 5.000 dinara od oktobra i još jedno povećanje od 1. janura

Minimalna cena rada od oktobra povećava sa 53.592 dinara na 58.630 dinara, odnosno sa 450 evra na 500 evra, što je povećanje od 5.038 dinara, odnosno.  Tj. minimalna zarada u oktobru ove godine će biti uvećana za 9,4 odsto, vanredno, što je nedavno i ozvaničeno, a od 1. januara 2026. trebalo bi da usledi još jedno povećanje, kako očekuju u Ministarstvu finansija – za 10,1 odsto.

To znači da su vanredno i najavljeno povećanje, kao i ono od 13,7 odsto s početka ove godine, kumulativno uvećali minimalnu cenu rada za 33 procenta u poslednjih 12 meseci.

U odnosu na pre 13 godina, kada je radni sat vredeo 115 dinara, a mesečna plata 19.448 dinara, od ovog oktobra on će iznositi 337 dinara, odnosno u proseku će minimalna zarada biti 58.592 dinara.

Uz to, pre 12 godina broj radnika u Srbiji koji su primali minimalnu zaradu bio je šest puta veći nego danas, a sada ih je oko 90.000.

Predlog državeda se od 1. januara 2026. poveća neoporezivi cenzus

U Ministarstvu finansija za „Politiku” kažu da je država, kao i dosad, spremna da razgovara i čuje i glas privrede i glas sindikata i zajedno dođe do rešenja.

– Godinama unazad se radi na unapređenju privrednog ambijenta, sprovode se sistemske reforme koje treba da unaprede poslovno okruženje. Na primer, uvedeni su potpuno novi sistemi e-faktura i e-fiskalizacije, a sada se radi i na e-otpremnicama. Sve su to koraci koji sistemski poboljšavaju poslovno okruženje u zemlji. Takođe, iz godine u godinu država smanjuje poresko opterećenje na zarade, kako se teret povećanja minimalne zarade ne bi u potpunosti preneo na poslodavce. U tom kontekstu, i u 2026. planirane su mere fiskalne politike, u cilju daljeg smanjenja poreskog opterećenja zarada. Na taj način se čuva prostor za zapošljavanje, a država pokazuje finansijsku odgovornost i podršku realnom sektoru – navode u ministarstvu i dodaju da je predlog države je da se od 1. januara 2026. poveća neoporezivi cenzus sa 28.423 dinara na 34.221 dinar, odnosno za 20,4 odsto, koliko bi iznosilo i predloženo kumulativno povećanje minimalne zarade.

– U tom slučaju bi opterećenje na minimalnu zaradu ostalo na nivou od 55,6 odsto, dok bi se istovremeno nastavilo sa praksom smanjenja opterećenja prosečne neto zarade, koje bi u 2026. iznosilo 59,7 odsto. Takođe, radimo na uvođenju centralizovane baze podataka kada su parafiskalni nameti u pitanju, kako bi ti nameti bili ujednačeni u svim lokalnim samoupravama – nabrajaju u ministarstvu.

Na taj način se privredi pruža veća predvidivost poslovanja i olakšava poslovanje. Još jedna od reformi, dodaju nadležni, jeste uvođenje sistema e-bolovanja, kojim će se stati na put nesavesnom i neopravdanom otvaranju bolovanja.