СТИЖЕ ДОДАТНИХ 5.000 ДИНАРА ОД ОКТОБРА, А ВЕЋ СЕ НАЈАВЉУЈУ И НОВЕ ПРОМЕНЕ! Ево како ће држава олакшати живот хиљадама радника у Србији

Наиме, предлог државе је да се од 1. јануара 2026. повећа и неопорезиви цензус на 34.221 динар, односно за 20,4 одсто, колико би износило и предложено кумулативно повећање најнижих зарада.

Додатних 5.000 динара од октобра и још једно повећање од 1. јанура

Минимална цена рада од октобра повећава са 53.592 динара на 58.630 динара, односно са 450 евра на 500 евра, што је повећање од 5.038 динара, односно.  Тј. минимална зарада у октобру ове године ће бити увећана за 9,4 одсто, ванредно, што је недавно и озваничено, а од 1. јануара 2026. требало би да уследи још једно повећање, како очекују у Министарству финансија – за 10,1 одсто.

То значи да су ванредно и најављено повећање, као и оно од 13,7 одсто с почетка ове године, кумулативно увећали минималну цену рада за 33 процента у последњих 12 месеци.

У односу на пре 13 година, када је радни сат вредео 115 динара, а месечна плата 19.448 динара, од овог октобра он ће износити 337 динара, односно у просеку ће минимална зарада бити 58.592 динара.

Уз то, пре 12 година број радника у Србији који су примали минималну зараду био је шест пута већи него данас, а сада их је око 90.000.

Предлог државеда се од 1. јануара 2026. повећа неопорезиви цензус

У Министарству финансија за „Политику” кажу да је држава, као и досад, спремна да разговара и чује и глас привреде и глас синдиката и заједно дође до решења.

– Годинама уназад се ради на унапређењу привредног амбијента, спроводе се системске реформе које треба да унапреде пословно окружење. На пример, уведени су потпуно нови системи е-фактура и е-фискализације, а сада се ради и на е-отпремницама. Све су то кораци који системски побољшавају пословно окружење у земљи. Такође, из године у годину држава смањује пореско оптерећење на зараде, како се терет повећања минималне зараде не би у потпуности пренео на послодавце. У том контексту, и у 2026. планиране су мере фискалне политике, у циљу даљег смањења пореског оптерећења зарада. На тај начин се чува простор за запошљавање, а држава показује финансијску одговорност и подршку реалном сектору – наводе у министарству и додају да је предлог државе је да се од 1. јануара 2026. повећа неопорезиви цензус са 28.423 динара на 34.221 динар, односно за 20,4 одсто, колико би износило и предложено кумулативно повећање минималне зараде.

– У том случају би оптерећење на минималну зараду остало на нивоу од 55,6 одсто, док би се истовремено наставило са праксом смањења оптерећења просечне нето зараде, које би у 2026. износило 59,7 одсто. Такође, радимо на увођењу централизоване базе података када су парафискални намети у питању, како би ти намети били уједначени у свим локалним самоуправама – набрајају у министарству.

На тај начин се привреди пружа већа предвидивост пословања и олакшава пословање. Још једна од реформи, додају надлежни, јесте увођење система е-боловања, којим ће се стати на пут несавесном и неоправданом отварању боловања.