Crveno zlato prirode LEČI, JAČA IMUNITET I DONOSI OZBILJNU ZARADU
Skromna biljka sa našim livada i ivica šuma vekovima je čuvala reputaciju „čuda iz prirode“. Bogatstvo vitaminima, lekovitost i mogućnost zarade čine je sve traženijom – i u domaćinstvima i na tržištu.
Šipurak, plod ruže – biljke iz porodice Rosaceae – vekovima se koristi u ishrani, kozmetici i tradicionalnoj medicini.
Od njega su naše bake pravile džemove i slatko, a danas može postati i izvor solidne zarade.
Danas je cenom i kvalitetom prepoznat širom sveta, zbog izuzetnog bogatstva vitaminima i mineralima. Koristi se u brojnim prehrambenim proizvodima – od džemova, marmelada i čajeva, do sokova, vina, likera, pa čak i jogurta.
Osim toga, ova biljka može biti veoma isplativa. Na površini od 10 ari prinos može dostići i do 600 kilograma, što na tržištu može doneti zaradu od oko 9.000 evra.
Poreklo i karakteristike
Ruža je velika porodica listopadnih žbunova sa trnovitim granama, krupnim cvetovima i crvenkastim plodovima. Svi plodovi ruže su jestivi, ali se veličina i kvalitet šipurka razlikuju u zavisnosti od vrste.
Nejestive semenke i dlačice u središtu ploda moraju se ukloniti pre upotrebe. Vrste sa većim plodovima, kao što je Rosa rugosa, imaju dovoljno mesnat deo da se mogu jesti i sirovi.
Upotreba i vrednost
Šipurak je izuzetno bogat vitaminom C, koji ostaje stabilan čak i posle termičke obrade. U Velikoj Britaniji se od šipurka tradicionalno pravio sirup kao prirodni tonik, dok se kod nas najčešće suši i koristi za pripremu biljnih čajeva.
Pored ploda, koriste se i drugi delovi biljke:
Ružina vodica, dobijena potapanjem latica, često se koristi u bliskoistočnim i azijskim kuhinjama.
Latice se koriste kao prirodan začin i dekorativni element u jelima.
Ulje iz semenki nalazi široku primenu u kozmetici, naročito za negu kože.
Posebne vrste poput damask ruže (Rosa damascena) gaje se za proizvodnju etarskih ulja u parfimeriji i aromaterapiji.
Pored svega toga, ruža Rosa rugosa je izuzetna i u ekološkom smislu – koristi se za stabilizaciju zemljišta zahvaljujući snažnom korenovom sistemu.
Lekovita svojstva i sastav
Šipurak se ističe svojim izuzetnim nutritivnim profilom:
Bogat je vitaminima – sadrži C, P, B1, B2, E, K i U, kao i kalcijum, fosfor i kalijum.
Sadržaj vitamina C najviši je među svim vrstama voća i povrća – kreće se od 417 do čak 3.062 mg na 100 g ploda. Svetliji, zreliji plodovi sadrže više ovog vitamina nego tamniji. Vitamin C jača imunitet, učestvuje u stvaranju kolagena, smanjuje rizik od prehlada, pomaže apsorpciju gvožđa i utiče na snižavanje holesterola.
Minerali – kalcijum je važan za zdravlje kostiju, fosfor i kalijum regulišu metabolizam i kiselinsku ravnotežu, a magnezijum doprinosi pravilnom radu mišića i nervnog sistema.
Moćan antioksidans – plod sadrži devet različitih karotenoida, uključujući beta-karoten i likopen. Ove supstance štite ćelije od oštećenja i starenja, te mogu uticati na prevenciju srčanih oboljenja i nekih vrsta karcinoma.
Fenolna jedinjenja – neke sorte sadrže i do 4.900 mg fenola na 100 g ploda. Upravo ove supstance daju karakterističan ukus i jačaju antioksidativno dejstvo, pa se šipurak sve češće koristi u proizvodnji vina.
Izvor pektina – prirodni je zgušnjivač koristan u prehrambenoj industriji. Pored toga, ima protivupalna i antiseptička svojstva, ubrzava zarastanje rana, snižava holesterol i pomaže u detoksikaciji organizma.
Ulje iz semenki bogato je nezasićenim masnim kiselinama (linolnom, arahidonskom i oleinskom), vitaminima i antioksidansima. Zbog svoje stabilnosti i blagog ukusa, koristi se i u ishrani i u nezi kože.
Naučne potvrde
Savremena istraživanja potvrđuju lekovitost šipurka. Jedno od njih pokazalo je da napitak koji sadrži Lactobacillus plantarum, zob i šipurak povećava količinu korisnih masnih kiselina u crevima, što pomaže u prevenciji raka debelog creva.
Drugo istraživanje, sprovedeno kod pacijenata sa osteoartritisom, pokazalo je da je 64% ispitanika koji su koristili prah od šipurka osetilo smanjenje bola i upale.
