Црвено злато природе ЛЕЧИ, ЈАЧА ИМУНИТЕТ И ДОНОСИ ОЗБИЉНУ ЗАРАДУ
Скромна биљка са нашим ливада и ивица шума вековима је чувала репутацију „чуда из природе“. Богатство витаминима, лековитост и могућност зараде чине је све траженијом – и у домаћинствима и на тржишту.
Шипурак, плод руже – биљке из породице Rosaceae – вековима се користи у исхрани, козметици и традиционалној медицини.
Од њега су наше баке правиле џемове и слатко, а данас може постати и извор солидне зараде.
Данас је ценом и квалитетом препознат широм света, због изузетног богатства витаминима и минералима. Користи се у бројним прехрамбеним производима – од џемова, мармелада и чајева, до сокова, вина, ликера, па чак и јогурта.
Осим тога, ова биљка може бити веома исплатива. На површини од 10 ари принос може достићи и до 600 килограма, што на тржишту може донети зараду од око 9.000 евра.
Порекло и карактеристике
Ружа је велика породица листопадних жбунова са трновитим гранама, крупним цветовима и црвенкастим плодовима. Сви плодови руже су јестиви, али се величина и квалитет шипурка разликују у зависности од врсте.
Нејестиве семенке и длачице у средишту плода морају се уклонити пре употребе. Врсте са већим плодовима, као што је Rosa rugosa, имају довољно меснат део да се могу јести и сирови.
Употреба и вредност
Шипурак је изузетно богат витамином Ц, који остаје стабилан чак и после термичке обраде. У Великој Британији се од шипурка традиционално правио сируп као природни тоник, док се код нас најчешће суши и користи за припрему биљних чајева.
Поред плода, користе се и други делови биљке:
Ружина водица, добијена потапањем латица, често се користи у блискоисточним и азијским кухињама.
Латице се користе као природан зачин и декоративни елемент у јелима.
Уље из семенки налази широку примену у козметици, нарочито за негу коже.
Посебне врсте попут дамаск руже (Rosa damascena) гаје се за производњу етарских уља у парфимерији и ароматерапији.
Поред свега тога, ружа Rosa rugosa је изузетна и у еколошком смислу – користи се за стабилизацију земљишта захваљујући снажном кореновом систему.
Лековита својства и састав
Шипурак се истиче својим изузетним нутритивним профилом:
Богат је витаминима – садржи Ц, П, Б1, Б2, Е, К и У, као и калцијум, фосфор и калијум.
Садржај витамина Ц највиши је међу свим врстама воћа и поврћа – креће се од 417 до чак 3.062 мг на 100 г плода. Светлији, зрелији плодови садрже више овог витамина него тамнији. Витамин Ц јача имунитет, учествује у стварању колагена, смањује ризик од прехлада, помаже апсорпцију гвожђа и утиче на снижавање холестерола.
Минерали – калцијум је важан за здравље костију, фосфор и калијум регулишу метаболизам и киселинску равнотежу, а магнезијум доприноси правилном раду мишића и нервног система.
Моћан антиоксиданс – плод садржи девет различитих каротеноида, укључујући бета-каротен и ликопен. Ове супстанце штите ћелије од оштећења и старења, те могу утицати на превенцију срчаних обољења и неких врста карцинома.
Фенолна једињења – неке сорте садрже и до 4.900 мг фенола на 100 г плода. Управо ове супстанце дају карактеристичан укус и јачају антиоксидативно дејство, па се шипурак све чешће користи у производњи вина.
Извор пектина – природни је згушњивач користан у прехрамбеној индустрији. Поред тога, има противупална и антисептичка својства, убрзава зарастање рана, снижава холестерол и помаже у детоксикацији организма.
Уље из семенки богато је незасићеним масним киселинама (линолном, арахидонском и олеинском), витаминима и антиоксидансима. Због своје стабилности и благог укуса, користи се и у исхрани и у нези коже.
Научне потврде
Савремена истраживања потврђују лековитост шипурка. Једно од њих показало је да напитак који садржи Lactobacillus plantarum, зоб и шипурак повећава количину корисних масних киселина у цревима, што помаже у превенцији рака дебелог црева.
Друго истраживање, спроведено код пацијената са остеоартритисом, показало је да је 64% испитаника који су користили прах од шипурка осетило смањење бола и упале.
