KOTRLJANJE RAVNICOM: ZAHUKTAVA SE BERBA DUVANA U SREMU, VIRDŽINIJA OBEĆAVA DOBAR ROD List širi kap po kap, sunce pojeftinjuje sušenje

A za berbu duvana treba poraniti pre svitanja i listove krckati za rose, negde do osam sati ili koji minut duže. U gazdinstvu Radiщe i Vladimira Molovića iz Vitojevaca, koja duvan proizvodi za kompaniju Japan tobako internešnel (JTI), Snežana Đurđević iz itog mesta u berbi duvana učestvuje već 27 godina i veli da joj se trud isplati, bez obzira što za podbir lista treba biti saget i što je posao prljav.

– Nije mi problem što se rano ustaje, to sam navikla i volem da radim. Malo je prljavo, ali nema veze, voda sve opere. Na branju duvana i zalamanju cvetova može lepo da se zaradi. Posla ima oko tri meseca, a dnevnica je pet hiljada dinara, a za raspakivanje lista duvana iz sušara satnica je 500 dinara. Ima posla, ko hoće da radi i zaradi. Zadovoljni smo gazdama i samo mogu sve najlepše da kažem za Moloviće – kaže Snežana Đurđević.

Porodica Molović proizvodnjom duvana bavi se od 1997.godine, tako da je u tom poslu ima veliko iskustvo.

– Počeli su moj otac i deda, zajedno sa bakom i mamom, a kada sam stasao i ja sam nastavio i u proizvodnju duvana uključen sam već desetak godina. Početak je bio sa jednom malom sušarom i manjim površinama, pa su se malo po malo površina i broj sušara povećavali. Pod duvanom sorte „virdžinija“ imamo 15,5 hektara Imamo uslove za navodnjavanje na sve tri njive, jednu sa kišnim krilima druge za topom. Ove sezone duvan smo na sve tri njive zalivali 28 dana bez prestanka – priča Vladimir Molović.

Da se dođe do suvog žutog lista duvana, proizvodnja je zahtevna, ali je isplativa i kako naglašava Molović, mora da se radi, od zasnivanja rasada, rasadivanja i nege useva, pa dok se list ne ubere, osuši i isporući fabrici kompanije JTI u Senti.

– Mora se navodnjavati, redovno prskati da se duvan zaštiti od bolesti i onda nema problema. U proizvodnju su uključeni svi članovi porodice: supruga, brat, majka i otac, a za zahtevniji obim posla imamo ustaljenu ekipu radnika iz našeg sela, koji kod nas rade dugo godina, na obostrano zadovoljstvo – dodaje Vladimir.

Molovići postižu prinos i do 2,5 tona suvog lista po hektaru, nekada i više, a istom učinku nadaju se i ove sezone, s obzirom da je zahvaljujući navodnjavanju na početku berbe duvan u odličnom stanju.

– Obrađujemo još 50 katastarskih jutara i tu sejemo kukuruz, pšenicu ječam i detelinu. Duvan nam je na prvom mestu, jer u odnosu na ostale ratarske kulture ne može se uporediti, ni u pogledu ulaganja i obima posla, ali ni sa prihodom – kategoričan je Vladimir Molović.

Poljoprivredna gazdinstva u Sremu koja su dugoročno opredeljena za proizvodnju duvana, moraju da ulažu u savremenu mehanizaciju i opremu i sušare, takođe i energente jer je sušenje lista značajan trošak. Sušare rade na prirodni zemni gas, peljet, ima i onih čiji sistem je prilagođen za korišćenje suvih koštica voća, a u poslednje vreme da bi se smanjio trošak za energente instaliraju se solarni paneli. Prva iskustva su da korišćenje sunčeve energije pojeftinjuje sušenje lista, što potvrđuju u gazdinstvu Ivane i Ljuboje Smolića u Hrtkovcima. Smolići ove sezone pod zasadom „virdžinije“ imaju 24 katastarska jutara, a još 20 jutara je pod drugim ratarskim useivima, pre svega zbog plodoreda.

– Duvanom se bavimo pet godina i iskustva su dobra. Počeli smo proizvodnju sa dve sušare i sada stigli do pet, a razmišljamo da povećamo površine i broj sušara. Ako budemo povećali površine pod duvanom, smanjićemo ostale kulture da bi mogli da postignemo željeni kvalitet i učinak. Duvan nam je u prvom planu jer je računica povoljna, ima više posla i uvek je malo napeto zbog radne snage, ali za razliku od drugih kultura uspevamo da se sa svime izborimo. Više posla donosi nam veću zaradu, a u svemu nam je dragocena stručna i finansijska podrška iz kompanije JTI – naglašava Ljuboja Smolić.

Smolić predočava da je najveći problem energija neophodna za rad sušara, te da gledaju kako mogu da ostvare uštede i smanje troškove, a da za ulaganja imaju veliku pomoć u povoljnom kreditiranju koje omogućava kompanija JTI.

– Pomogli su nam i u instaliranju na pomoćni objekat solarnih panela snage 12 kilovata i korišćenjem električne energije iz tih panela u prošloj sezoni ostvarili smo značajnu uštedu energije. Zadovoljan sam jer je troška na energentiima nekih 20 posto, što nam puno znači, imajući u obzir da kao energent još koristimo gas. U korišćenju električne energije iz solarnih panela, sa elektrodistribucijom ne funkcioniše baš sve najbolje, ali nadamo se da će se situacija popraviti. Sve je to novo i za nas i za njih, a iskustvo iz prošle sezone kaže da nam presek stanja u obračuna ne odgovara u aprilu mesecu, jer preko zime ne uspevamo da uštedimo dovoljno energije kada nama počinje sezona u proizvodnji, pa se nadam da će SAGledati problematiku i ići u korak sa našim potrebama i izići u susret – ukazuje Smolić.

Energiju sunca je u rad sušara i sušenje lista duvana na početku ove sezone uključena i u gazdinstvu Dalibora Stevanovića u Hrtkovcima. Ove sezone gazdinstvo Stevanović pod duvanom ima 24 hektara, a uz ostale ratarske useve duvan je najzastupljeniji i najzahtevniji.

– Mi idalje koristimo zemni gas za postizanje željene temperature u sušarama, a električnu energiju koristimo za pokretanje toplog vazduha koji se uduvava u sušare. Električna energija postaje sve skuplja i zbog toga sam se odlučio za proizvodnju struje instaliranjem solarnih panela, jer se više proizvođača u selu pre mene odlučilo na taj korak, da bi smanjili troškove. Poučen njihovim iskustvom, ušao sam u ovo ulaganje u solarnu elektranu. Po onome što aplikacija na mobilnom telefonu kaže, a po kojoj pratimo kako paneli rade i kakva je potrošnja struje, trebalo bi da bude dobro. Kada je sunčan dan, energija iz solarnih panela podmiruju potrošnju sušara. Uz pomoć kompanije JTI uzeo sam petogodišnji kredit za instaliranje solarne elektrane i nadam se da će se u tom periodu otplatiti – očekivanja su Stevanovića.

Gazdinstvo Stevanovića se duvanom bavi četvrt veka, a kada se podvuče crta u pogledu prinosa i računice, nekada je računica povoljnija, nekada skromnija zarada.

– Trudimo se da sve što je do nas da uradimo na vreme i što je moguće bolje. Ne možemo da utičemo na vremenske uslove, pa pokušavamo da se borimo protiv suše i obezbedimo zalivanje useva. Prethodnih godina to nije bio slučaj, ali ove sezone sistemom kap po kap navodnjavamo oko 70 posto površina pod duvanom. Kako se vidi i pokazuje početak berbe, biljke imaju dobar potencijal za solidan prinos, bar dve tone suvog lista po hektaru. Nadamo se da ćemo i ove sezone uspeti da se izborimo, da budemo zadovoljni i mi i senćanska fabrika JTI, kojoj isporučujemo suvi list. Zadovoljni smo stručnom, tehničkom i finansijskom podrškom u svakom pogledu, a plasman lista i isplata su uvek sigurni – ističe Dalibor Stevanović.

Milorad Mitrović