КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ: ЗАХУКТАВА СЕ БЕРБА ДУВАНА У СРЕМУ, ВИРЏИНИЈА ОБЕЋАВА ДОБАР РОД Лист шири кап по кап, сунце појефтињује сушење

А за бербу дувана треба поранити пре свитања и листове крцкати за росе, негде до осам сати или који минут дуже. У газдинству Радище и Владимира Моловића из Витојеваца, која дуван производи за компанију Јапан тобако интернешнел (ЈТИ), Снежана Ђурђевић из итог места у берби дувана учествује већ 27 година и вели да јој се труд исплати, без обзира што за подбир листа треба бити сагет и што је посао прљав.

– Није ми проблем што се рано устаје, то сам навикла и волем да радим. Мало је прљаво, али нема везе, вода све опере. На брању дувана и заламању цветова може лепо да се заради. Посла има око три месеца, а дневница је пет хиљада динара, а за распакивање листа дувана из сушара сатница је 500 динара. Има посла, ко хоће да ради и заради. Задовољни смо газдама и само могу све најлепше да кажем за Моловиће – каже Снежана Ђурђевић.

Породица Моловић производњом дувана бави се од 1997.године, тако да је у том послу има велико искуство.

– Почели су мој отац и деда, заједно са баком и мамом, а када сам стасао и ја сам наставио и у производњу дувана укључен сам већ десетак година. Почетак је био са једном малом сушаром и мањим површинама, па су се мало по мало површина и број сушара повећавали. Под дуваном сорте „вирџинија“ имамо 15,5 хектара Имамо услове за наводњавање на све три њиве, једну са кишним крилима друге за топом. Ове сезоне дуван смо на све три њиве заливали 28 дана без престанка – прича Владимир Моловић.

Да се дође до сувог жутог листа дувана, производња је захтевна, али је исплатива и како наглашава Моловић, мора да се ради, од заснивања расада, расадивања и неге усева, па док се лист не убере, осуши и испорући фабрици компаније ЈТИ у Сенти.

– Мора се наводњавати, редовно прскати да се дуван заштити од болести и онда нема проблема. У производњу су укључени сви чланови породице: супруга, брат, мајка и отац, а за захтевнији обим посла имамо усталјену екипу радника из нашег села, који код нас раде дуго година, на обострано задовољство – додаје Владимир.

Моловићи постижу принос и до 2,5 тона сувог листа по хектару, некада и више, а истом учинку надају се и ове сезоне, с обзиром да је захваљујући наводњавању на почетку бербе дуван у одличном стању.

– Обрађујемо још 50 катастарских јутара и ту сејемо кукуруз, пшеницу јечам и детелину. Дуван нам је на првом месту, јер у односу на остале ратарске културе не може се упоредити, ни у погледу улагања и обима посла, али ни са приходом – категоричан је Владимир Моловић.

Пољопривредна газдинства у Срему која су дугорочно определјена за производњу дувана, морају да улажу у савремену механизацију и опрему и сушаре, такође и енергенте јер је сушење листа значајан трошак. Сушаре раде на природни земни гас, пељет, има и оних чији систем је прилагођен за коришћење сувих коштица воћа, а у последње време да би се смањио трошак за енергенте инсталирају се соларни панели. Прва искуства су да коришћење сунчеве енергије појефтињује сушење листа, што потврђују у газдинству Иване и Љубоје Смолића у Хртковцима. Смолићи ове сезоне под засадом „вирџиније“ имају 24 катастарска јутара, а још 20 јутара је под другим ратарским усеивима, пре свега због плодореда.

– Дуваном се бавимо пет година и искуства су добра. Почели смо производњу са две сушаре и сада стигли до пет, а размишљамо да повећамо површине и број сушара. Ако будемо повећали површине под дуваном, смањићемо остале културе да би могли да постигнемо жељени квалитет и учинак. Дуван нам је у првом плану јер је рачуница повољна, има више посла и увек је мало напето због радне снаге, али за разлику од других култура успевамо да се са свиме изборимо. Више посла доноси нам већу зараду, а у свему нам је драгоцена стручна и финансијска подршка из компаније ЈТИ – наглашава Љубоја Смолић.

Смолић предочава да је највећи проблем енергија неопходна за рад сушара, те да гледају како могу да остваре уштеде и смање трошкове, а да за улагања имају велику помоћ у повољном кредитирању које омогућава компанија ЈТИ.

– Помогли су нам и у инсталирању на помоћни објекат соларних панела снаге 12 киловата и коришћењем електричне енергије из тих панела у прошлој сезони остварили смо значајну уштеду енергије. Задовољан сам јер је трошка на енергентиима неких 20 посто, што нам пуно значи, имајући у обзир да као енергент још користимо гас. У коришћењу електричне енергије из соларних панела, са електродистрибуцијом не функционише баш све најбоље, али надамо се да ће се ситуација поправити. Све је то ново и за нас и за њих, а искуство из прошле сезоне каже да нам пресек стања у обрачуна не одговара у априлу месецу, јер преко зиме не успевамо да уштедимо довољно енергије када нама почиње сезона у производњи, па се надам да ће SAGледати проблематику и ићи у корак са нашим потребама и изићи у сусрет – указује Смолић.

Енергију сунца је у рад сушара и сушење листа дувана на почетку ове сезоне укључена и у газдинству Далибора Стевановића у Хртковцима. Ове сезоне газдинство Стевановић под дуваном има 24 хектара, а уз остале ратарске усеве дуван је најзаступљенији и најзахтевнији.

– Ми идаље користимо земни гас за постизање жељене температуре у сушарама, а електричну енергију користимо за покретање топлог ваздуха који се удувава у сушаре. Електрична енергија постаје све скупља и због тога сам се одлучио за производњу струје инсталирањем соларних панела, јер се више произвођача у селу пре мене одлучило на тај корак, да би смањили трошкове. Поучен њиховим искуством, ушао сам у ово улагање у соларну електрану. По ономе што апликација на мобилном телефону каже, а по којој пратимо како панели раде и каква је потрошња струје, требало би да буде добро. Када је сунчан дан, енергија из соларних панела подмирују потрошњу сушара. Уз помоћ компаније ЈТИ узео сам петогодишњи кредит за инсталирање соларне електране и надам се да ће се у том периоду отплатити – очекивања су Стевановића.

Газдинство Стевановића се дуваном бави четврт века, а када се подвуче црта у погледу приноса и рачунице, некада је рачуница повољнија, некада скромнија зарада.

– Трудимо се да све што је до нас да урадимо на време и што је могуће боље. Не можемо да утичемо на временске услове, па покушавамо да се боримо против суше и обезбедимо заливање усева. Претходних година то није био случај, али ове сезоне системом кап по кап наводњавамо око 70 посто површина под дуваном. Како се види и показује почетак бербе, биљке имају добар потенцијал за солидан принос, бар две тоне сувог листа по хектару. Надамо се да ћемо и ове сезоне успети да се изборимо, да будемо задовољни и ми и сенћанска фабрика ЈТИ, којој испоручујемо суви лист. Задовољни смо стручном, техничком и финансијском подршком у сваком погледу, а пласман листа и исплата су увек сигурни – истиче Далибор Стевановић.

Милорад Митровић