SUNCOKRET PREŽIVEO PAKLENU ŽEGU, ALI PRINOS BI MOGAO DA PODBACI Žetva počela, ratari u neizvesnosti
Žetva suncokreta počela je u Banatu, tradicionalno ranije nego u drugim delovima vojvođanske ravnice.
Prvi otkosi pokazuju da je ova uljarica, za razliku od kukuruza i soje, uspela da izdrži ovogodišnju paklenu žegu i višemesečni nedostatak vlage. Ipak, visoke temperature i suša ostavile su trag pa ratari na pojedinim parcelama ne očekuju ni prosečan prinos.
U Aradcu, kod Zrenjanina, ratari su ove sedmice ušli u njive i počeli žetvu, još bez jasne slike kakva će biti konačna računica. Na prvim parcelama prinos je oko dve tone po hektaru, dok se veći rod očekuje na kasnijim otkosima, gde su uslovi tokom vegetacije bili nešto povoljniji.
Ratar Jančo Paljo kaže za „Dnevnik” da će prinos ove godine znatno varirati od njive do njive, u zavisnosti od položaja parcela i količine lokalnih padavina.
Visoke temperature i suša ubrzale sazrevanje suncokreta za desetak dana
– Kao i prethodne dve-tri godine, i ove sezone suncokret je posejan u zemljištu s malo vlage. Tokom vegetacije, međutim, bilo je kiše taman toliko da se biljka razvija. Problem su nastale visoke temperature i suša u završnoj fazi vegetacije. Suncokret je zbog toga skratio period nalivanja zrna i naglo sazreo, čak desetak dana ranije nego lane – kaže Paljo.
Upravo je prerano sazrevanje jedan od razloga zbog kojih će deo prinosa biti izgubljen.
– Zrno je toliko sazrelo da ispada iz glave suncokreta, pa se gubici već vide. Zato očekujemo da će prinos biti slabiji. Na nekim njivama, međutim, situacija je bolja i tamo se nadamo većem rodu – objašnjava naš sagovornik.
Posejan na 251.000 hektara
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, suncokret je ove godine posejan na oko 251.000 hektara, što je približno isto kao lane. Prošle godine uljarica je požnjevena sa 250.816 hektara.
Prosečan prinos lane bio je oko tri tone po hektaru. U Banatu je bio nešto veći, dok se u ostalim delovima Vojvodine kretao od 2,2 do 2,6 tona. Na pojedinim parcelama, uz dobru agrotehniku, ratari su uspevali da proizvedu 3,5, pa i četiri tone suncokreta po hektaru.
Ove godine suncokret je, za sada, pokazao veću otpornost na ekstremne vremenske uslove nego neke druge ratarske kulture. Stručnjaci očekuju da bi rod mogao biti dobar, a ukoliko prinosi podbace, procenjuju da bi ukupan rezultat ipak mogao ostati na nivou solidnog.
Paljo je prošle godine imao dobar prinos i uspeo da pokrije troškove proizvodnje. Ove godine, međutim, uz pitanje prinosa dolazi i drugo, ništa manje važno: po kojoj ceni će suncokret biti otkupljivan?
Žetva je već počela, ali otkupna cena još nije poznata. Među poljoprivrednicima se već čuju procene da bi mogla biti niža nego prošle godine, kada je konačna cena dostigla oko 55 dinara po kilogramu.
– Ako cena bude niža, teško će se pokriti svi troškovi proizvodnje. A kada pogledamo cenu ulja u prodavnicama, nije nam jasno zašto bi otkupna cena suncokreta morala da bude niža – kaže Paljo.
Litar jestivog ulja poslednjih meseci u prodavnicama u proseku košta oko 200 dinara. Srbija već godinama proizvodi dovoljno ulja za domaće potrebe, a deo proizvodnje namenjen je i izvozu. Prema podacima za prošlu godinu, u Srbiji je proizvedeno oko 195.000 tona rafinisanog ulja, dok je proizvodnja margarina i sličnih jestivih masti iznosila oko 18.260 tona.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.
