СУНЦОКРЕТ ПРЕЖИВЕО ПАКЛЕНУ ЖЕГУ, АЛИ ПРИНОС БИ МОГАО ДА ПОДБАЦИ Жетва почела, ратари у неизвесности
Жетва сунцокрета почела је у Банату, традиционално раније него у другим деловима војвођанске равнице.
Први откоси показују да је ова уљарица, за разлику од кукуруза и соје, успела да издржи овогодишњу паклену жегу и вишемесечни недостатак влаге. Ипак, високе температуре и суша оставилe су траг па ратари на појединим парцелама не очекују ни просечан принос.
У Арадцу, код Зрењанина, ратари су ове седмице ушли у њиве и почели жетву, још без јасне слике каква ће бити коначна рачуница. На првим парцелама принос је око две тоне по хектару, док се већи род очекује на каснијим откосима, где су услови током вегетације били нешто повољнији.
Ратар Јанчо Паљо каже за „Дневник” да ће принос ове године знатно варирати од њиве до њиве, у зависности од положаја парцела и количине локалних падавина.
Високе температуре и суша убрзале сазревање сунцокрета за десетак дана
– Као и претходне две-три године, и ове сезоне сунцокрет је посејан у земљишту с мало влаге. Током вегетације, међутим, било је кише таман толико да се биљка развија. Проблем су настале високе температуре и суша у завршној фази вегетације. Сунцокрет је због тога скратио период наливања зрна и нагло сазрео, чак десетак дана раније него лане – каже Паљо.
Управо је прерано сазревање један од разлога због којих ће део приноса бити изгубљен.
– Зрно је толико сазрело да испада из главе сунцокрета, па се губици већ виде. Зато очекујемо да ће принос бити слабији. На неким њивама, међутим, ситуација је боља и тамо се надамо већем роду – објашњава наш саговорник.
Посејан на 251.000 хектара
Према подацима Републичког завода за статистику, сунцокрет је ове године посејан на око 251.000 хектара, што је приближно исто као лане. Прошле године уљарица је пожњевена са 250.816 хектара.
Просечан принос лане био је око три тоне по хектару. У Банату је био нешто већи, док се у осталим деловима Војводине кретао од 2,2 до 2,6 тона. На појединим парцелама, уз добру агротехнику, ратари су успевали да произведу 3,5, па и четири тоне сунцокрета по хектару.
Ове године сунцокрет је, за сада, показао већу отпорност на екстремне временске услове него неке друге ратарске културе. Стручњаци очекују да би род могао бити добар, а уколико приноси подбаце, процењују да би укупан резултат ипак могао остати на нивоу солидног.
Паљо је прошле године имао добар принос и успео да покрије трошкове производње. Ове године, међутим, уз питање приноса долази и друго, ништа мање важно: по којој цени ће сунцокрет бити откупљиван?
Жетва је већ почела, али откупна цена још није позната. Међу пољопривредницима се већ чују процене да би могла бити нижа него прошле године, када је коначна цена достигла око 55 динара по килограму.
– Ако цена буде нижа, тешко ће се покрити сви трошкови производње. А када погледамо цену уља у продавницама, није нам јасно зашто би откупна цена сунцокрета морала да буде нижа – каже Паљо.
Литар јестивог уља последњих месеци у продавницама у просеку кошта око 200 динара. Србија већ годинама производи довољно уља за домаће потребе, а део производње намењен је и извозу. Према подацима за прошлу годину, у Србији је произведено око 195.000 тона рафинисаног уља, док је производња маргарина и сличних јестивих масти износила око 18.260 тона.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.
