SUŠA DIKTIRA CENE NA TRŽIŠU ŽITARICA Posle 13 godina kukuruz opet skuplji od pšenice
Na Produktnoj berzi Novi Sad kukuruz je skuplji od pšenice, prodaje se za 25,6 dinara, a pšenica vredi 20,6 dinara po kilogramu bez poreza na dodatu vrednost (PDV), odnosno 28,1 i 22,6 dinara s PDV-om.
Retke su godine da je kukuruz uoči žetve skuplji od pšenice. Trenutno skuplji je za oko 20 procenata u odnosu na pšenicu, a u narednom periodu videće se da li će žitarica koštati još više od hlebnog zrna jer sledi mršava žetva zbog sušne godine, a znamo da se cena poljoprivrednih kultura formira na osnovu ponude i tražnje.
Razlika u ceni između ove dve ratarske kulture, po oceni agroekonomskog analitičara iz Novog Sada Čedomira Keca, može biti i veća i potrajati duže vreme. Keco naglašava za Dnevnik da je bilo godina kada je kukuruz bio skuplji od pšenice, ali se taj cenovik nije dugo zadržao.
28,1 dinar kukuruz, a 22,6 dinara pšenica
− Sada smo u drugačijoj situaciji zbog velike suše, koja će u žetvi umanjiti prinose kukuruza u toj meri da ga uopšte neće biti na nekim njivama i u nekim regionima. Ipak ćemo ga imati za domaće potrebe jer nam kukuruza ne treba kao nekada, četiri miliona tona godišnje, pošto imamo znatno manje stoke. S druge strane, hrane za stoku biće i od pšenice, čiji je ovogodišnji rod većinom lošeg kvaliteta i ne pripada prvoj klasi, potrebnoj za prerađivačku inustriju − kaže sagovornik i podseća da će na cenu kukuruza u narednom periodu uticati cene te žitarice na svetskim berzama i prinosi tokom žetve u SAD , Kini, Argentini, Brazilu.
Razlika u ceni između kukuruza i pšenice može biti i veća i potrajati duže vreme (Čedomir Keco)
Recimo, Ministarstvo poljoprivrede SAD predviđa proizvodnju kukuruza od 15,71 milijardi bušela, što je rekord, kao i prosečan prinos od 181 bušela po jutru. Neki analitičari očekuju još veće prinose, preko 16 milijardi bušela i prinos od 185 bušela po jutru.
Za razliku od Keca, ratari ne veruju da će kukuruz zadržati sadašnje koštanje. Bez obzira na loše prinose žitarice u predstojećoj žetvi, očekuju da će cena kukuruza ići nadole čim kobajni krenu u polja.
Kukuruz lane bio 21 dinar
Žito je u ovo doba prošle godine vredelo 20,3 dinara bez PDV-a, odnosno 22,3 dinara, a kukuruz je bio od 19 do 19,5 dinara bez PDV-a i sa porezom na dodatu vrednost se plaćao od 20,9 do 21,4 dinara.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, pod kukuruzom ove žetve imamo oko 960.000 hektara. Lane ga je bilo manje posejanog, na oko 950.000 hektara. I prošla godina je bila sušna, a prosečan prinos kukuruza u žetvi bio je oko sedam tona po hektaru.
Poljoprivrednik iz Turije Saša Atanacković ističe da trenutna cena kukuruza od 25,6 dinara ne pokriva troškove ovogodišnje setve i veli da ne zna nijednog ratara koji sada ima kukuruz od prošle žetve za prodaju.
Pamti da je kukuruz 2012. godine, kada je bila zabeležena prva velika suša, koštao i do 30 pa i 32 dinara, a evro, nafta, veštačko đubrivo vredeli su mnogo manje nego sada.
− Odnos između trenutne berzanske cene starog kukuruza i koštanja repromaterijala sada je veći i sadašnja berzanska cena ne pokriva troškove setve. Neće nam značiti ni da se koštanje kukuruza zadrži jer će prinosi biti u žetvi znatno niži od prosečnih i kretati se od 500 kilograma do najviše tri tone po hektaru, u zavisnosti od roka setve, klime i primene agrotehničkih mera.
