Obeležen dan borbe protiv ankilozirajućeg spondilitisa

Tokom skupa kod Kamenog grada na ulasku na Adu Ciganliju predsednica Udruženja za obolele od reumatskih bolesti Mirjana Lapčević istakla je da je cilj podizanje svesti građanstva o bolesti od koje u Srbiji pati oko 40.000 građana.

Ona je naglasila da bolest pogađa mlade ljude od 18 do 36 godina a tri četvrtine obolelih su muškarci.

"Udruženje ORS postoji da bi članovi, njihovim porodicama, i građanima pomogli da shvate da među nama ima puno obolelih od ove bolesti a bez dijagnoze su. Prosek postavljanja dijagnoze spondilo artritisa je od 8-10 godina a za to vreme pacijenti već steknu nepopravljive promene na zglobovima i postaju invalidi", rekla je ona.

Ocenila je da je na zajednici, svakom pojedincu, i lekarima da shvate da rana dijagnoza i savremeno lečenje pruža šansu mladim ljudima da ostanu radno sposobni, vode kvalitetan život, da zasnuju porodicu i imaju potomstvo.

Dodala je da nasleđe u ovoj bolesti učeštvuje sa 20 posto, dok je za ostalo odgovoran stil života.

Izloženost stresu, virusne, bakterijske i parazitarne infekcije, pušenje cigareta, teški fizički i psihički posao, navela je kao negativne faktore.

"Moramo da naučimo da živimo zdravo", poručila je ona i dodala da i ishrana maksimalno utiče na pojavu ovih bolesti.

Lapčević je istakla da od reumatiodnog artritisa u Srbiji boluje i oko 2.000 male dece, dok od spondilo artritisa po svetskoj statistici u Srbiji ima više obolelih ali su nedijagnostikovani.

Dodala je da je suštinski problem da ti oboleli budu pronađeni, odnosno da sami kod sebe prepoznaju simptome i obrate se lekarima.

Reumatolog Tatjana Radnić, iz Instituta za reumatologiju, rekla je da je ankilozirajući spondilitis zapaljenska bolest koja kad se pojavi ostaje doživotno.

"Najvažnije da shvatimo da što prepoznamo bolest, i započnemo lečenje imaćemo veću šansu za potpuno normalan život", rekla je ona.

Dodala je da bolest pogađa mlade ljude i da je važno da se dijagnoza postavi što ranije.

"Kako bolest napreduje dolazi do strukturalnih oštećenja na nivou kičmenog stuba, pokreti u jednom trenutku budu ograničeni, bolni i ukočeni, pa sve do toga da kičma postane okoštali, čvrsti stub koji ne omogućava pokrete", objasnila je Radnićeva posledice bolesti u slučaju da se ne otkrije.

Naglasila je da je važno prepoznati zapaljenski bol u leđima.

"Nije svaki bol inflamatorni. Svako ko je mlađi, ko ima ujutru bol, ukočenost u kičmenom stubu, bilo u vratnom ili lumbalnom delu, i da bolovi i ukočenost traju duže od 30 minuta, treba da ode kod lekara", poručila je doktorka Radnić.

U slučaju da reumatolog utvrdi dijagnozu. postoje moćne terapije kojima se omogući da pacijenti žive kao i svi drugi u populaciji.

"Cilj uspešnog lečenja su nasmejani pacijenti koji imaju život kao i ljudi koji ne boluju od ove bolesti. To je moguće. Lečenje najčešće ide u dobrom smeru. Bolest traje doživotno i važno je da što pre počnemo sa lečenjem. Svakog ko ima zapaljenski bol u leđima molim da se brzo javi lekaru", rekla je ona.

Glumac pantomimičar Marko Stojanović izveo je performans kojim je ukazao najčešće simptome i poteškoće koje imaju i osećaju pacijenti koji žive sa ankiloznim spondilitosom.

„Gotovo je svako tokom života jednom ili više puta osetio bol u leđima, ali nije svaki bol u leđima isti. Iako vam se može učiniti da je u pitanju običan, mehanički bol u leđima, ukoliko je prisutan duže od tri meseca bol može biti znak drugog oboljenja – ankilozirajućeg spondilitisa“ - poručeno je danas na konferenciji za medije održanoj povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv ankilozirajućeg spondilitisa.

Ankilozirajući spondilitis (AS) ili radiografski aksijalni spondiloartritis je reumatska zapaljenska bolest kičme i karlice čiji se prvi simptomi ispoljavaju češće kod muškaraca nego kod žena, uglavnom između 18. i 35. godine života. Progresijom bolesti, dolazi do okoštavanja vezivnih struktura i ankiloze zglobova, tako da kičma postaje jedinstven okoštali blok, a neki delovi kičmenog stuba ostaju u fiksnom, nepokretnom položaju.

„Prve i najčešće simptome - bol u donjem delu leđa i jutarnja ukočenost koja se delimično ublažava razgibavanjem, pacijenti često povezuju sa mehaničkim oštećenjima – padovima, naglim pokretima, povredama na treningu, te odlažu posetu lekaru dok simptomi ne postanu nepodnošljivi“ kaže prof. dr Ksenija Bošković, v.d. direktor Specijalne bolnice za reumatkse bolesti Novi Sad.

Doktorka Bošković ističe da je upravo kašnjenje u postavljanju dijagnoze najveći izazov u lečenju ove bolesti. Nepodnošljiv bol u leđima koji se javlja kao prvi simptom pacijente dovodi do izabranih lekara opšte medicine, koji često ne prepoznaju AS i obolelog upućuju kod neurologa, fizijatara ili ortopeda. Neretko se osobama koje boluju od ankilozirajućeg spondilitisa pogrešno postavi dijagnoza, npr. reumatoidnog artritisa ili fibromijalgije, zbog sličnih simptoma bolesti i sve ovo je razlog za činjenicu da od prvih simptoma do dolaska kod reumatologa i postavljanja prave dijagnoze u proseku prođe preko sedam godina.

Kada reumatolozi konačno postave dijagnozu ankilozirajućeg spondilitisa, kao prvi od lečenja propisuje se fizikalna terapija i NSAIL - nesteroidni lekovi protiv upale. Međutim, NSAIL lekovi mogu da umanje bol, ali ne deluju na uzrok i progresiju bolesti, pa se promene koje se dešavaju na kičmenom stubu mogu zaustaviti jedino primenom bioloških lekova, koji ciljano blokiraju različite citokine koji učestvuju u procesu upale.

Pacijenti koji boluju od ankilozirajućeg spondilitisa već 10 godina imaju priliku da se leče najboljom terapijom u ranoj fazi bolesti. Uz biološku terapiju i sveobuhvatni pristup lečenju koji uključuje vežbanje moguće je smanjenje bola, sprečavanje progresije strukturnog oštećenja i   poboljšanje kvaliteta života kontrolom simptoma i upale.

Dodatno, svakodnevna fizičke aktivnosti može pomoći u zadržavanju fleksibilnosti i pokretljivosti, kao i smanjenju osećaja ukočenosti i umora, ali je ipak najvažniji preduslov za uspešno lečenje pored biološke terapije, uz redovno vežbanje je edukacija o bolesti i blagovremeno prepoznavanje simptoma, kako ne bi došlo do kašnjenja u postavljanju dijagnoze i primeni terapije.

Pored Beograda i Novog Sada Svetski dan borbe protiv ankilozirajućeg spondilitisa obeležen je i u Nišu i Kragujevcu.

(Tanjug, Dnevnik)