Обележен дан борбе против анкилозирајућег спондилитиса

Бол у леђима разлог је да се потражи лекарска помоћ, а ако је инфламаторан, указује на спондило артитис болест која се савременим лековима успешно лечи, указано је данас на обележавању светског дана борбе против анкилозирајућег спондилитиса.
skolitis
Фото: TANJUG/ VLADIMIR ÐOKOVIC/bs

Током скупа код Каменог града на уласку на Аду Циганлију председница Удружења за оболеле од реуматских болести Мирјана Лапчевић истакла је да је циљ подизање свести грађанства о болести од које у Србији пати око 40.000 грађана.

Она је нагласила да болест погађа младе људе од 18 до 36 година а три четвртине оболелих су мушкарци.

"Удружење ОРС постоји да би чланови, њиховим породицама, и грађанима помогли да схвате да међу нама има пуно оболелих од ове болести а без дијагнозе су. Просек постављања дијагнозе спондило артритиса је од 8-10 година а за то време пацијенти већ стекну непоправљиве промене на зглобовима и постају инвалиди", рекла је она.

Оценила је да је на заједници, сваком појединцу, и лекарима да схвате да рана дијагноза и савремено лечење пружа шансу младим људима да остану радно способни, воде квалитетан живот, да заснују породицу и имају потомство.

Фото: Mirjana Lapčević, foto: TANJUG/ VLADIMIR ÐOKOVIC/bs

Додала је да наслеђе у овој болести учештвује са 20 посто, док је за остало одговоран стил живота.

Изложеност стресу, вирусне, бактеријске и паразитарне инфекције, пушење цигарета, тешки физички и психички посао, навела је као негативне факторе.

"Морамо да научимо да живимо здраво", поручила је она и додала да и исхрана максимално утиче на појаву ових болести.

Лапчевић је истакла да од реуматиодног артритиса у Србији болује и око 2.000 мале деце, док од спондило артритиса по светској статистици у Србији има више оболелих али су недијагностиковани.

Додала је да је суштински проблем да ти оболели буду пронађени, односно да сами код себе препознају симптоме и обрате се лекарима.

Реуматолог Татјана Раднић, из Института за реуматологију, рекла је да је анкилозирајући спондилитис запаљенска болест која кад се појави остаје доживотно.

"Најважније да схватимо да што препознамо болест, и започнемо лечење имаћемо већу шансу за потпуно нормалан живот", рекла је она.

Додала је да болест погађа младе људе и да је важно да се дијагноза постави што раније.

Фото: Tatjana Radnić, foto: TANJUG/ VLADIMIR DJOKOVIC/bs

"Како болест напредује долази до структуралних оштећења на нивоу кичменог стуба, покрети у једном тренутку буду ограничени, болни и укочени, па све до тога да кичма постане окоштали, чврсти стуб који не омогућава покрете", објаснила је Раднићева последице болести у случају да се не открије.

Нагласила је да је важно препознати запаљенски бол у леђима.

"Није сваки бол инфламаторни. Свако ко је млађи, ко има ујутру бол, укоченост у кичменом стубу, било у вратном или лумбалном делу, и да болови и укоченост трају дуже од 30 минута, треба да оде код лекара", поручила је докторка Раднић.

У случају да реуматолог утврди дијагнозу. постоје моћне терапије којима се омогући да пацијенти живе као и сви други у популацији.

"Циљ успешног лечења су насмејани пацијенти који имају живот као и људи који не болују од ове болести. То је могуће. Лечење најчешће иде у добром смеру. Болест траје доживотно и важно је да што пре почнемо са лечењем. Сваког ко има запаљенски бол у леђима молим да се брзо јави лекару", рекла је она.

Фото: TANJUG/ VLADIMIR DJOKOVIC/bs

Глумац пантомимичар Марко Стојановић извео је перформанс којим је указао најчешће симптоме и потешкоће које имају и осећају пацијенти који живе са анкилозним спондилитосом.

Светски дан борбе против анкилозирајућег спондилитиса обележен и у Новом Саду

„Готово је свако током живота једном или више пута осетио бол у леђима, али није сваки бол у леђима исти. Иако вам се може учинити да је у питању обичан, механички бол у леђима, уколико је присутан дуже од три месеца бол може бити знак другог обољења – анкилозирајућег спондилитиса“ - поручено је данас на конференцији за медије одржаној поводом обележавања Светског дана борбе против анкилозирајућег спондилитиса.

Анкилозирајући спондилитис (АС) или радиографски аксијални спондилоартритис је реуматска запаљенска болест кичме и карлице чији се први симптоми испољавају чешће код мушкараца него код жена, углавном између 18. и 35. године живота. Прогресијом болести, долази до окоштавања везивних структура и анкилозе зглобова, тако да кичма постаје јединствен окоштали блок, а неки делови кичменог стуба остају у фиксном, непокретном положају.

„Прве и најчешће симптоме - бол у доњем делу леђа и јутарња укоченост која се делимично ублажава разгибавањем, пацијенти често повезују са механичким оштећењима – падовима, наглим покретима, повредама на тренингу, те одлажу посету лекару док симптоми не постану неподношљиви“ каже проф. др Ксенија Бошковић, в.д. директор Специјалне болнице за реуматксе болести Нови Сад.

Докторка Бошковић истиче да је управо кашњење у постављању дијагнозе највећи изазов у лечењу ове болести. Неподношљив бол у леђима који се јавља као први симптом пацијенте доводи до изабраних лекара опште медицине, који често не препознају АС и оболелог упућују код неуролога, физијатара или ортопеда. Неретко се особама које болују од анкилозирајућег спондилитиса погрешно постави дијагноза, нпр. реуматоидног артритиса или фибромијалгије, због сличних симптома болести и све ово је разлог за чињеницу да од првих симптома до доласка код реуматолога и постављања праве дијагнозе у просеку прође преко седам година.

Када реуматолози коначно поставе дијагнозу анкилозирајућег спондилитиса, као први од лечења прописује се физикална терапија и НСАИЛ - нестероидни лекови против упале. Међутим, НСАИЛ лекови могу да умање бол, али не делују на узрок и прогресију болести, па се промене које се дешавају на кичменом стубу могу зауставити једино применом биолошких лекова, који циљано блокирају различите цитокине који учествују у процесу упале.

Пацијенти који болују од анкилозирајућег спондилитиса већ 10 година имају прилику да се лече најбољом терапијом у раној фази болести. Уз биолошку терапију и свеобухватни приступ лечењу који укључује вежбање могуће је смањење бола, спречавање прогресије структурног оштећења и   побољшање квалитета живота контролом симптома и упале.

Додатно, свакодневна физичке активности може помоћи у задржавању флексибилности и покретљивости, као и смањењу осећаја укочености и умора, али је ипак најважнији предуслов за успешно лечење поред биолошке терапије, уз редовно вежбање је едукација о болести и благовремено препознавање симптома, како не би дошло до кашњења у постављању дијагнозе и примени терапије.

Поред Београда и Новог Сада Светски дан борбе против анкилозирајућег спондилитиса обележен је и у Нишу и Крагујевцу.

(Танјуг, Дневник)

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести