Radno sposobni socijalu neće primati bezuslovno

iz budžetske kase za pomoć ugroženim građanima.

Svakog meseca se izdvoji 1,2 milijarde dinara za korisnike novčane socijalne pomoći. Nosilac novčane socijalne pomoći prima oko 8.000 dinara, svako punoletno dete blizu 3.000, a maloletno ispod tri hiljade dinara. Ukoliko ima oblik invaliditeta, tu je i dodatak za tuđu negu i pomoć, a svi primaoci socijalne pomoći ne plaćaju struju i vodu u određenom procentu. Kako je siromaštvo u Srbiji sve veće, jasno je da građana kojima je pomoć država potrebna za golo preživljavanje ima mnogo više nego što je danas primalaca, ali “novi” ne mogu da dođu na red jer je sav novac već raspoređen.

Izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti biće određeno da korisnici socijalne pomoći koji su radno sposobni neće moći da je primaju neograničeno dugo i bezuslovno jer to nije, kako ističe Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu poliku, zanimanje, već “ograničeno stanje nevolje”.

- Srbija ima 146.000 radno sposobnih korisnika socijalne pomoći i oni zaista treba da se oduže bar nekim delom društvu, kao i da uče i da se obrazuju. Videćemo i neka rešenja po kojima ćemo korisnike novčane socijalne pomoći zajedno s Nacionalnom službom za zapošljavanje radno angažovati, pa će NSU raditi individualno angažovanje radno sposobnih korisnika novčane socijalne pomoći, dok se položaj dece, starih i onih koji nisu radno sposobni ni na koji način neće promeniti – objasnio je Vulin .

On poručuje da neograničeno primanje socijalne pomoći srpsko društvo ne može da prihvati , a sada se i teorijski i praktično dešava da neko može da doživi penziju primajući novčanu socijalnu pomoć.

- Tu smo da pomognemo, nijednom detetu nećemo uskratiti novčanu socijalnu pomoć, ali zdrav i prav korisnik novčane socijalne pomoći će morati da razume da za to mora da radi. Ovo je izuzetno važan zakon, koji reguliše 150 milijardi dinara, prava više od 700.000 ljudi i akt bez koga ne može da se zamisli uređena i organizovana država – rekao je Vulin.

U sklopu izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici na proveri će se naći i dečji i roditeljski dodaci, pomoć i nega drugih lica. Zloupotrebe prilikom podnošenja dokumenata za primanje dečjeg dodatka u Srbiji su višedecenijska praksa roditelja i niko se nikada nije bavio njihovom proverom. Upravo zbog toga u mnogim slučajevima nezaslužena finansijska pomoć stizala je deci roditelja koji imaju dovoljno novca i kojima dečji dodatak zaista nije potreban, a bez njega su ostajala deca čiji roditelji nemaju sredstva za golo preživljavanje.

Istraživanje koje je sprovedeno u saradnji sa Unicefom pokazalo je da svako deseto dete koje od države dobija novac živi u najbogatijim porodicama u Srbiji. Uzroci ovih nepravilnosti mogu biti raznovrsni: od neprijavljivanja onih koji po zakonu imaju pravo do administrativnih grešaka u službama za dečje dodatke. Da bi se ove nepravilnosti ispravile, jer Zakon o finansijskoj podršci porodici “težak” je 52 milijarde dinara, predlaže se uvođenje centralnog registra koji će omogućiti da se finsiraju deca kojima je pomoć zaista potrebna.

Ipak, prava iz ove oblasti neće se umanjivati već će samo biti precizirana. Proveravaće se imovinsko stanje porodica kako bi se utvrdilo da je zaista potrebna pomoć države za dete, finansiraće se odgovorno roditeljstvo , ali i proveravati da li dete redovno ide u školu. Do sada niko nije kontrolisao ni da li dete uredno ide u školu i da li je dečji dodatak neophodan porodicama koje su ga i dobijale.

LJ. Malešević

Dečji dodatak ostvaruje 400.000 dece

Trenutno u Srbiji 40.000 porodilja ostvaruje pravo na mesečno nadoknadu, dok više od 400.000 dece odnosno 200.000 porodica ostvaruje pravo na dečji dodatak. Za finansijsku podršku porodicama sa decom iz republičke kase izdvaja se 52 milijarde dinara, dok je ukupan buyet za socijalnu zaštitu 150 milijardi dinara, što je više od 30 odsto ukupnog buyeta Srbije.