Rasipanju u zdravstvu mora doći kraj

 u ekspozeu istakao propuste u ovoj oblasti i najavio promene. Nadaju se da će biti prekinut rasipnički manir u zdravstvu; strukturno reformisan sistem i liberalizovano tržište.Koordinator NVO “Doktori protiv korupcije” dr Draško Karađinović kaže da je ovo je prvi put u Srbiji da vrh izvršne vlasti govori o zdravstvu kroz iznošenje ključnih ekonomskih i finansijskih podataka bitnih za sve građane.

- To predstavlja značajan pozitivan presedan, pa se treba nadati da će se nastaviti i u budućnosti. Školstvo, zdravstvo, socijalni i penzioni sistem su najvažnije i permanentne teme društvene i političke debate u evropskim državama i premijer Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu pokušao da u tom pravcu usmeri pažnju javnosti ukazivanjem na zabrinjavajuće podatke. Međutim, ovaj Vučićev pokušaj naišao je na potpuno ignorisanje, što deprimira i potvrđuje nesposobnost elita da se fokusira na stvarnost i ponudi odgovore na konkretne probleme društva i beži od odgovora na životna pitanja - smatra Karađinović i dodaje da nema ni kritičkog reagovanja opozicije uprkos činjenici da se preko zdravstvene politike prelamaju sve državne politike.



Kako navodi, premijer je između ostalog izneo podatak da Srbija ukupno troši tri i po milijarde evra za zdravstvo što je više od 10 odsto BDP, po čemu je ubedljivo na prvom mestu u regionu. Susedne zemlje troše od pet i po do osam odsto BDP u ovu svrhu, a sa istim ili boljim zdravstvenim efektima.



- Stoga ovako rasipnička zdravstvena potrošnja nosi makroekonomski rizik, kompromituje uspešne efekte fiskalne konsolidacije, podriva konkurentnost u privlačenju stranih investicija. Godišnji nestanak milijarde evra u zdravstvu je nasleđen problem, ali Vučić je prvi premijer koji na to javno ukazuje i zahteva da se utvrde odgovornosti i mehanizmi tog enormnog rasipanja - napominje Karađinović. “Doktori protiv korupcije” od nove Vlade očekuju koncept strategije i početak strukturne reforme zdravstva, liberalizaciju i deregulaciju praćenu demonopolizacijom, integracijom privatnog sektora i formiranjem konkurentno regulisanog tržišta u zdravstvu.



- Određeni sektorski pomaci u protekle dve godine se implementiraju pre svega u oblasti onkologije i informatizacije, što je svakako značajno. Ali strukturnih organizacionih i finansijskih promena nema, pa se neracionalna potrošnja nastavlja. Stoga je glavni izazov u dostizanju makroekonomske konkurentnosti suseda, što zahteva smanjenje potrošnje za zdravstvo za tri do četiri odsto BDP.



Zato su uštede na rashodnoj strani odlučujuće. Tu se radi o institucionalnom rasipanju iza koga se krije ne samo nehat i neorganizovanost, već i korupcija - kaže Karađinović.Jedno od pitanja je i da li će se osnovni paket usluga finansirati preko poreza ili preko premije, iz bruto plate osiguranika sa slobodnim izborom obaveznog osiguranja.



- Posebno je važna liberalizacija sistema i regulisanje tržišta zdravstvenih usluga, što bi omogućilo pacijentu da za svoj novac slobodno bira pružaoca usluga u državnom ili privatnom  sektoru. Optimalizaciju zahteva i farmaceutsko tržište koje iznosi 700 miliona evra, a brojne dijagnostičke i terapeutske procedure su jeftinije u privatnom sektoru i treba mu ih dopustiti, što bi rasteretilo državni sektor. Ujedno, time bi se identifikovale i parazitske strukture, koje se stalno gomilaju zbog normativne hipertrofije, inače odlične podloge za korupciju - zaključuje dr Karađinović.



LJ. Petrović

Ušteda moguća smanjenjem birokratije

Karađinović navodi da imamo 350 zdravstvenih ustanova sa isto toliko upravnih i nadzornih odbora koji imaju više hiljada članova. Tu su i agencije za sertifikacije i akreditacije, brojne komore sa svojim birokratijama, instituti, saveti, netransparentne procedure ugovaranja i arbitraže, licenciranja, do zaštitnika prava, dupliranog odnedavno i savetnikom prava pacijenta. Smatra da je to regulatorna yungla koja uspešno maskira hiljade sinekura i lovaca na rentu, pa se i tu se nalazi veliki potencijal za uštede.