Moramo uskočiti u vagon industrije 4.0 ili ćemo nestati

Država, nauka i privreda moraju biti u istom vozu, a Srbiji treba strategija nove industrijalizacije, potrebna joj je nova poslovna kultura i iznadprosečna, pre svega inženjerska, znanja i kompetencije, poručeno je s  panela „Industrija 4.0. – nova industrijalizacija Srbije”, koji je održan u kompaniji „Metalac”.

Pomoćnica ministra privrede Katarina Obradović napomenula je da ni Vladinim resorima ne ide lako čitav proces upoznavanja ključnih oblasti i modela za proces industrije 4.0.

– Izvesno je samo da je neophodan dogovor države, nauke i biznisa – istakla je Katarina Obradović. – Zato se prešlo na izradu strategije pametne specijalizacije s ciljem da s otkrije koje su to stvarne potrebe razvojno orijentisanih preduzeća, da bi Ministarstvo privrede osmislilo novu industrijsku politiku. A ona treba da bude realan, dakle izvodljiv i održiv plan.

Upravo bez tog realnog i održivog plana budućnosti kroz razvoj industrije 4.0, koja je, zapravo, već počela, Srbija traži odgovor na glavni izazov kako da radnici u njoj ne budu jeftina radna snaga u konceptu perfidne evropske proizvodnje, nego da se u okviru evropskog koncepta izbori da bude niša u kojoj caruju vrhunske tehnologije.

– Srbija nije samo pred životnim izborom već ona zapravo u ovom vremenu izbora i nema – smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin, naglasivši suštinsku promenu paradigme: inoviraj, amotrizuj, digitalizuj, poveži se ili nestani. – U tom imperativu, koji je i šansa i pretnja, uspeće oni koji umeju da koriste novo planatrano slobodno dobro „mobilnost”. Na planeti postoji 8,5 milijardi uređaja povezanih razmenom digitalnih podataka i zadataka – od mobilnih telefona, pametnih kućnih aparata do fabričkih mašina. Ko ne bude što pre uskočio u voz te 4.0 industrijske revolucije, nestaće sa scene.

Po njegovim rečima, posle 2008. godine, godine velike ekonomske krize, stvari su se drastično promenile jer je neoliberalni model prevaziđen, i Srbija to mora da prihvati.

– S industrijom 4.0 dobili smo kvantni skok mogućnosti. Nove tehnologije donele su aplikacije koje integrišu glavne karakteristike tradicionalnih informatičkih alata, a osim toga, moramo imati na umu predviđanja koja kažu da će 2050. godine 80 odsto stanovništva sveta živeti u 80 megalopolisa. Dakle, menjajmo se ili ćemo nestati – istakao je Đuričin.

Roboti, koji su nužni u pojedinim proizvodnim procesima, po Petrovićevoj oceni, ne kradu radna mesta, već ih, naprotiv, otvaraju. Kompjuteri su, kaže, možda ukrali radna mesta daktilografkinjama, ali su otvorili mnoga kvalitetna radna mesta koja ranije nisu postojala.

– Roboti su nezamenljivi u proizvodnim procesima koji su štetni po ljudsko zdravlje. Oni će opsluživati peć u kojoj se topi olovo. Umesto celodnevnog podizanja teških ingota, rizika od opekotina istopljenim olovom i ono najgore, celodnevnog udisanja otrovnih olovnih para, čovek će uz kompjuter nadzirati i upravljati radom robota s bezbedne udaljenosti, sedeći u prijatnoj kancelariji i pijući kafu dok radi mnogo kvalitetniji posao. To je novi model industrijske proizvodnje hibridnog tipa, u kojem čovek i robot timski rade, svako svoj deo posla – rekao je Petrović. 

Stručnjaci za digitalnu ekonomiju obično prave razliku između tradicionalnih kompanija, koje s manje ili više uspeha pokušavaju da se prilagode novim tehnologijama, i novoosnovanih kompanija, koje su se pojavile paralelno s novim tehnologijama i koje već bitno utiču na organizaciju rada, radno mesto, radno vreme, odnos poslodavaca i radnika... Međutim, i jednima i drugima, složili su se panelisti, potrebna je pomoć države, i to inteligentne države, sposobne da kreira pametan regulatorni okvir koji će omogućiti sigurnost i bezbednost.

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Petar B. Petrović smatra da Srbija treba da se razvija u pravcu visokih tehnologija, a nikako kroz okvir radno intenzivne industrije i time, posledično, pretvaranja zemlje u tehnološku koloniju.

– Od vitalnog značaja za ekonomski održivu budućnost je inovacija proizvodnih procesa kroz digitalizaciju, odnosno masovnu primenu robotike, pametne automatizacije i internet tehnologije – objasnio je profesor Petrović. – Nužno je partnerstvo s državom. Ona bi mogla podstaći robotizaciju domaćih fabrika, posebno malih i srednjih proizvodnih preduzeća, kroz različite oblike javnog i privatnog parnterstva. Za početak, bar ukidanjem carina na uvoz robota.

LJ. Malešević